Малопродајне цене свињетине и јунетине у месарама држе се и даље на високом нивоу. Према мишљењу тржишних стручњака, такво стање несумњиво ће довести до пада потрошње, што је већ забележено код јунећег меса које у месарама и трговинским ланцима кошта од 850 до чак 1.200 динара по килограму. Слично се може очекивати и код продаје свињетине.
Истовремено, на светском тржишту меса очекивани су нови потреси. Цена свињетине у Кини пала је за 44,9 одсто у односу на исти месец прошле године. Ово би могло да има драстичне последице за тамошње произвођаче али и глобално тржиште.
Како је недавно објавио „С енд П глобал рејтингс”, пет највећих произвођача меса настојало је да искористи удвостручене цене од 2019. због афричке куге свиња, и то повећањем производње што је уједно довело и до раста задуживања тих компанија. Али, како преноси „Си-Ен-Би-Си”, цене су пале једнако брзо као што су и порасле.
Свињетина је за најмање 25 процената скупља него што је реално, а јунетина и до 30 одсто, каже за „Политику” Чедомир Кецо, аграрни аналитичар
Произвођачи су градили огромне комплексе, узимали кредите па им смањење цена сада никако не иде у прилог. И државне субвенције за подстицај свињарству утицале су на повећање производње. Међутим, Кина сада у петогодишњем плану прави заокрет и постепено смањује залихе, али тако да осигура понуду и стабилизује цене.
Шта се у оваквим околностима може очекивати на европском тржишту и да ли прети нови скок увоза меса у Србију?
Чедомир Кецо, аграрни аналитичар, каже за „Политику” да се због оваквих дешавања у Кини може очекивати пометња на тржишту, док за цене меса у Србији наглашава да су нереално високе.
– Било да је из увоза или домаће производње, не постоји основа за ове цене у трговини. Оне су нереално високе у месарама и маркетима. Улазна цена товљеника је много мања од оне коју потрошачи плаћају. То оправдање да је поскупела сточна храна нема везе са месарским пањем. О томе не треба да причају месари, већ произвођачи – напомиње Кецо и додаје да је свињетина за најмање 25 процената скупља него што је реално, а јунетина и до 30 одсто. Према његовом мишљењу, у оквиру примене Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа треба размишљати и о увођењу омбудсмана за храну.
– Ово је велики напад кланичара на купце јер је промет већ пао. На бази мањег промета, са вишим ценама, желе да остваре исту добит. То ће сасвим сигурно довести до новог смањења потрошње. Код јунетине се то већ догодило – наглашава наш саговорник.
Упитан да ли бисмо и када могли да очекујемо смиривање тржишта, Кецо предвиђа да ће колебање и притисак на цене потрајати у наредних годину дана јер ће се право стање у говедарству знати тек тада. Можемо се наћи у ситуацији да у ЕУ као и Србији не буде довољно јунећег меса, јер велики извоз иде у државе Блиског истока. Чак се може догодити, сматра, да се високе цене тада задрже „али не као сада, већ као оправдане”. Свакако, додаје, нама недостаје Кина као озбиљан купац јунетине. Процењује да ће се у свињарству ситуација регулисати раније, али не у наредних шест месеци. Не очекује да ће кланичари значајније снизити цене.
– У суштини комплетно свињарство и говедарство зависи од тога да ли ће кукуруз премашити цену од 25 динара по килограму. Ако се то догоди, биће тешко јер ће тов на фармама поскупети и може доћи до застоја продаје због смањења потрошње – наводи наш саговорник.
Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије каже да је увоз свињског меса смањен за 30 одсто у првих седам месеци у односу на 2020. Он сматра да вероватно не улази довољно јефтинијег меса из ЕУ већ је индустрија окренута домаћим произвођачима. Ипак, откупна цена товљеника и даље је од 160 до 170 динара по килограму.
– Опет трговци добијају, а знамо ко чини већину трговинских ланаца у Србији. Кина ако престане да увози из ЕУ, ето добре цене за наше трговце – наглашава Будимовић.
Ивана Албуновић
Политика.рс
