До краја године више од 30.000 људи тражиће азил у Србији

Србија треба да узме у обзир велики талас миграција који се дешава преко Медитерана, али исто и преко Балкана, јер подаци од почетка године говоре да је више од 9.000 људи затражило азил и ако се овај тренд настави, до краја године имаћемо више од 30.000 људи који ће да затраже азил у Србији, изјавио је данас извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Ђуровић је рекао Тањугу да та бројка представља само један део целокупног броја миграната, имајући у виду да се највећи број њих и не обраћа нашим органима и институцијама, већ покушава да свој пут настави даље.

Највише азиланата из Сирије

Ђуровић је навео да највећи број људи долази из Сирије, више од 3.600, потом из Авганистана – 2.700, из Ирака – више од 500, али и из многих других земаља из којих долазе људи који беже, пре свега од прогона и опасности.

– Морамо да знамо ко се налази у Србији, каква им је заштита потребна, људи се морају регистровати и морају им се издати личне исправе док год се они налазе у Србији. Њихова намера да оду даље не сме да буде препрека за нас да им обезбедимо заштиту коју смо дужни, по Конвенцији о статусу избеглица и по Уставу, а то је да сваком ко бежи од прогона пружимо макар привремену заштиту – истакао је Ђуровић.

– Треба нагласити да има више од 1.600 деце у овој групи тражилаца азила у Србији, а од тог броја 850 њих је без пратње једног родитеља – напоменуо је извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила .

Према његовим речима, људи се у просеку задржавају од седам дана до две седмице у Србији, али то не значи да неће остати дуже, уколико прелазак границе и њихова жеља ка Европи буде некако онемогућена, пре свега граничним контролама и дужим боравком у Србији.

Спасавање голог живота

– Поставља се питање шта ћемо да радимо са њима. Разлози за њихов долазак у Србију су пре свега тешка ситуација на Блиском Истоку, у Сирији, Ираку и Либији. Људи који долазе, све више су мотивисани да спасу голи живот, а све је мање оних који беже из економских разлога. Када су људи очајни, ви просто не можете да их зауставите и то је нешто што просто морамо имати у виду – каже Ђуровић.

Азиланти у Обреновцу

Он је истакао да се тим људима мора обезбедити адекватан прихват и да треба повећати капацитете. Такође, према његовом мишљењу, решење је доделити привремену заштиту свима онима који долазе из Сирије, Ирака, где не могу да се врате, а што је очигледно из извештаја о стању на терену.

– Људи који долазе су стварно избеглице и њима је потребно пре свега дати одговарајући смештај, исправе и здравствену заштиту. Све су то неопходни предуслови да би уопште број људи који долази некако наше друштво могло да прихвати, а да се, са друге стране, заштити наше становништво – рекао је Ђуровић.

На Србији да повећа капацитете за прихват

Он је нагласио да ти људи неће нестати уколико ми жмуримо на њихово присуство и да Србија мора да повећа капацитете и ти људи се морају увести у легалне токове.
Ђуровић је поручио да су људи без папира, попут оних који су путовали морем до Италије у претходних неколико дана и који су страдали, изложени кријумчарима и свима онима који желе да злоупотребе њихов рањив положај.

Нехумани услови кријумчарења

– Сведоци смо били да и у Србији људи страдају. Не на мору, али исто од руке кријумчара – било тако што су транспортовани на нехуман начин, било тако што се третирају као роба, или су изложени сексуалној, радној и свим другим врстама експлоатације – каже Ђуровић.

Он каже да је ситуација по питању броја миграната који се крећу на путу ка Европи заиста озбиљна, а на то указују управо и реакције ЕУ, која кроз своје хитне планове и кроз програм од 10 тачака покушава да изнађе решење за проблем све већег броја људи који долазе.

ЕУ одлучна да се избори с кријумчарима

– ЕУ је опредељена да се, пре свега, избори са кријумчарима. По њиховим ставовима, кријумчари су они који су главни у омогућавању кријумчарење и даљу миграцију људи и за све невоље које погоде ове напаћене људе на путу ка Европи. ЕУ је нагласила да ће се борити свим могућим средствима да то заустави – рекао је Ђуровић.

Гранична полиција: Србија је последња тачка пред ЕУ
Према његовим речима, ЕУ је истакла и да је контрола спољних граница њен приоритет, као и сарадња са земљама порекла избеглица, али и са земљама транзита.

– ЕУ је нагласила да у раду са земљама које су транзитне, може донекле да се реши овај проблем, а ту је Србија, која је последња земља пре Шенгенског споразума – рекао је Ђуровић.

Имајући то у виду, рекао је Ђуровић, од Србије се очекује да консолидује свој азилни систем и да омогући да систем функционише, као и да унапреди систем прихвата људи и да ефикасније контролише границу и избори се са кријумчарима људи.

Танјуг