ПРИМЕР 1: „Успели смо да живимо, сарађујемо, радимо и помажемо се са суседима. Да изађемо из дубоке кризе и кренемо, бар корак, напред. Да зарадимо, створимо и уштедимо довољно, да део тога можемо да поделимо. И знам да то није много, али не знам, нити ћу икада знати, зашто смо толико спремни да ПЉУНЕМО на оно што смо урадили“
ПРИМЕР 2: „Вера у будућност и вера у сопствени рад готово да не станују код нас. Зато нам ни потврде ММФ-а, Светске банке и свих других да се Србија налази на добром путу нису довољне да убеде све оне којима је веровање у немогуће, а не у стварни рад, постало матрица јавног деловања“
ФАКТИ: Отео свом народу стотине милиона евра на пензијама и платама, па говори да смо успели да УШТЕДИМО и жали се да је његов народ спреман да ПЉУНЕ. А требало би да је срећан што је тако, што се није дигла кука и мотика! Попут неког лукавог тужиоца-протестанта тврди да вера у споствени рад „не станује код нас“. А како да „станује“ кад је – заједно са „социјалистом“ Дачићем – поробио Србију најстрашнијим експлоататорским „законом о раду“ и осудио је да буде срећна и верује у СНС-СПС будућност за 200-400 евра месечно. Још за веровање у НЕМОГУЋЕ оптужује народ који је препустио страним банкама, страним трговинским ланцима, страним НВО, страним мобилним оператерима и државом коју је претворио у своју ПАРТИЈСКУ ДРЖАВУ… На крају, лаж је да народ ПЉУЈЕ. Чак и не ПЉУЈЕ! Нема снаге ни да ПЉУЈЕ. Вучић је остварио сопствени сан да влада смлављеним народом. Једино што од њега не може да добије јесте – да се радује сопственој смлављености, губљењу посла и дрхтању над цркавицом која му зависи „бизнисмена“ који зависе од Вучићеве власти и странаца којима је широм отворио врата Србије…
ФАКТИ: Већину међу стотинама хиљада оних који су прошли кроз Србију чинили су и чине мигранти, они који стижу у Европу ради бољег живота, а Вучић и даље говори да су то искључиво – избеглице. Не говори тако зато што не зна. То је и разлог што лукаво у први план гура апстрактну МРЖЊУ и избегава да каже да су главни кривци и за мржњу, и за избеглице, и за мигранте они у Вашингтону које представља његов драги Џо Бајден и они у ЕУ којима командује његов идол Ангела Меркел…
СВЕТ мора да нађе начин да се избори с тероризмом и да осигура нормалан и безбедан живот свих људи, како оних у Паризу тако и у Сирији, оценио је премијер Србије Александар Вучић и додао да је први задатак „зауставити мржњу“.
Вучић је у ауторском тексту у дневном листу Ало навео да су у петак, 13. новембра „све религије и све вредности биле жртве бесмисленог терора, ослобођеног сваке вере, а највише оне у живот, правду и једнакост“.
„Свако ко покуша да кривицу за париску трагедију искористи за ширење мржње према муслиманима и исламу, на истом је, крвавом путу, као и они који су пуцали на недужне људе у париском камбоџанском ресторану, или на посетиоце концерта у дворани Батаклан“ указао је Вучић.
Он је истакао да истовремено, читав свет мора да нађе начин да се избори с тероризмом и да осигура нормалан и безбедан живот свих људи.
„Србија, кроз коју је прошло стотине хиљада избеглица, то покушава да ради од оног тренутка када су се, држећи децу и завежљаје у рукама, на њеним границама појавиле прве жртве исте пошасти која је напала Париз. За нас су избеглице биле управо то. Жртве мржње. И зато смо им пружили сву помоћ и омогућили им да безбедно и мирно прођу кроз нашу земљу“, навео је Вучић.
Он је навео да Србија хоће да разуме и ради са суседима, Бошњацима и Муслиманима, и свима осталима.
„Да радимо, растемо, да се ничега не плашимо и да омогућимо да се нас нико никада више не плаши. То је, на крају, идеал свих религија. И Библија и Куран цене живот и цене рад у истој мери као и све декларације о људским правима, једнакости, слободи и независности, настале крајем 18. века, у време стварања новог поретка“, додао је премијер Србије.
Вучић је навео да је све што је Влада Србије скоро две године радила било на том трагу и да је успела да очува, у дубоко поларизованом и сукобљеном свету, стабилну и мирну земљу.
„Успели смо да живимо, сарађујемо, радимо и помажемо се са суседима. Да изађемо из дубоке кризе и кренемо, бар корак, напред. Да зарадимо, створимо и уштедимо довољно, да део тога можемо да поделимо. И знам да то није много, али не знам, нити ћу икада знати, зашто смо толико спремни да пљунемо на оно што смо урадили“, додао је он.
Према његовим речима, у Србији никада нису довољни рационални показатељи успеха и напретка.
„Вера у будућност и вера у сопствени рад готово да не станују код нас. Зато нам ни потврде ММФ-а, Светске банке и свих других да се Србија налази на добром путу нису довољне да убеде све оне којима је веровање у немогуће, а не у стварни рад, постало матрица јавног деловања“, навео је он.
Бета
