До скоро незамисливо: Србији недостају зидари, тесари, керамичари, столари…

Београд — Послодавцима у Србији недостају добри зидари, тесари, керамичари, столари..

Томе у прилог говори податак да је од почетка ове године преко Националне службе за запошљавање тражено нешто више од 9.000 занатлија.

Истовремено се око 95.000 занатлија воде као незапослени. Међу њима су различите струке, као што су тапетари, шивачи али и веома тражена занимања попут зидара, тесара, пекара, месара…

Док статистика показује да радника има, послодавци тврде да их је тешко наћи.

У Грађевинској комори Србије наводе да недостају сви профили у грађевинарству, и истичу да је просечна старост грађевинара 55 година и да управо због тога што их је тешко наћи, радницима “скачу” и дневнице.

“Годинама смо упозоравали да ћемо доћи у ситуацију да нема ко да одржава инфраструктуру, путеве, термоелектарне, мостове…”, каже потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић и наводи да недостатак занатлија утиче чак и на поскупљење станова у земљи.

Мајсторске дневнице и до 100 евра

Због недостатка радника, мајсторске дневнице иду и до 100 евра, док мање квалификовани и неквалификовани добијају од 35 до 40 евра.

Висина дневнице зависи од региона у којем мајстори у Србији раде, па, на пример, мајстор гипсар у Суботици нема иста примања на дневном нивоу као онај у Београду или Пироту. Дневница од 50 до 60 евра за мајстора у главном граду који ради на великом пројекту (а део, заправо, често даје свом помоћном раднику) није и она коју прима мајстор армирач или тесар у мањим срединама.

“У овом моменту, добри керамичари, инсталатери машинске струке, квалификованија радна снага има и до 100 евра дневницу”, каже Родић.

Једно од питања које поставља струка је да ли оних скоро 100 хиљада занатлија са евиденције за запошљавање, заправо ради на “на црно”.

Други проблем је велики одлив радника у иностранство, где добри мајстори, уз обезбеђен стан и храну, па и преквалификацију, могу да зараде и 4.000 – 5.000 евра месечно.

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да је највећи број наших држављана који су посао нашли у иностранству, уз посредовање НСЗ, отишло у Немачку, Хрватску, Словенију и Португал. Њихове зараде су различите и зависе од врсте послова и квалификација, као и земље у којој раде. Тако, највеће зараде занатлијама нуде послодавци у Немачкој, од 1.600 евра до 2.600 евра, послодавци у Хрватској дају од 600 евра за помоћне раднике у туризму, док Црногорци сезонским радницима на помоћним пословима нуде између 350 и 400 евра.

Раде на црно?

Једно од питања које поставља струка је да ли оних скоро 100 хиљада занатлија са евиденције за запошљавање, заправо ради на “на црно”.

Други проблем је велики одлив радника у иностранство, где добри мајстори, уз обезбеђен стан и храну, преквалификацију, могу да зараде и 4.000-5.000 евра месечно.

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да је највећи број наших држављана који су посао нашли у иностранству, уз посредовање НСЗ, отишло у Немачку, Хрватску, Словенију и Португал. Њихове зараде су различите и зависе од врсте послова и квалификација, као и земље у којој раде. Тако, највеће зараде занатлијама нуде послодавци у Немачкој, од 1.600 евра до 2.600 евра, послодавци у Хрватској дају од 600 евра за помоћне раднике у туризму, док Црногорци сезонским радницима на помоћним пословима нуде између 350 и 400 евра.

Танјуг