У Добоју су обиљежене 103 године од интернације Срба у први организовани логор у Европи.
У Добојски логор аустроугарске власти од 1915.до 1917. године депортовале су више од 45.000 Срба, од чега је око 12.000 умрло у мукама.
Кроз логор у Добоју прошло је више од 45.000 Срба, о чему се скоро 80 година ћутало
Први логораши, Срби из Источне Херцеговине и Горњег Подриња, у Добој су стигли возом 27. децембра 1915. године. Смјештени су у бараке и коњушнице код жељезничке станице. Многи до Добоја никада нису стигли. Умрли су од глади, болести и хладноће. Интернирани су и расељавани с намјером да се између Србије и Срба у БиХ створи тампон зона и прекине вјековна веза српског народа. Дио је то тзв. изнимних мјера које је аустроугарска осмислила за Србе.
„Нећемо заборавити ни наше жртве, ни злочинце који су то урадили. Не можемо да заборавимо злочинце и због нас и због наших потомака да се не би поновило“, рекао је министар рада и борачко инвалидске заштите Душко Милуновић.
У великој људској трагедији из југоисточне БиХ аустроугарске власти депортовале су у Добој више од 45.000 Срба. Око 12.000 умрло је у логору, који је био први концентрациони логор за цивиле на тлу Европе.
„Први геноцид који се десио, десио се над српским народом у Европи. То стално требамо понављати“, истакао је замјеник градоначелника Добоја Борис Јеринић.
Добојски логор и његове жртве дуго је био занемарен. Влада је обиљежавање страдања у Добојском логору уврстила је међу 26 датума од републичког значаја.
„Први пут сам сазнао кад је овај споменик обновљен, иначе нисам раније знао, јер та историја се није учила овдје. Ми смо били у једном историјском гету“, нагласио је становник Добоја Жарко Лазаревић.
У знак сјећања на жртве Добојског логора у цркви Светих апостола Петра и Павла служен је помен, а вијенци су положени и на спомен костурницу изнад које се уздиже крст. Испод његовог масивног постоља велика је гробница невиних жртава аустроугарске власти.
26.12.2018. РТРС
