Овај модел „мерцедеса“ је светски хит и за њим влада помама богаташа у свет. Чедомир Јовановић, лидер ЛДП и власник компаније “Агрохуб”, купио је најновији “мерцедес ГЛЕ 350д купе“, који је платио најмање 60.000 евра.
Некадашњи политичар, сада успешни бизнисмен, наиме, купио је један од најпрестижнијих аутомобила супрузи Јелени Јовановић!
Овај модел „мерцедеса“ је светски хит и за њим влада помама богаташа у свету. Цена основног модела је око 60.000 евра.
Многи се питају какав је то бизнис у ком Јовановићима тако добро иде да је купио жени овакав ауто.
Иначе, ова фирма води се на Чедомирову супругу Јелену, а у медијима је компанија помињана раније кад су радницима дуговали по шест плата.
– Аутомобил сам купио на лизинг на своје име, а не на фирму, и поклонио сам га својој супрузи која га сада вози – рекао нам је Јовановић за Блиц.
indijanac i gurbet, skupljac sekundarnih sirovina, gangster, prve cemane silerove, otmicar Miskovica i drugih, duznik radnicima, bastovan, heroin zavisnik, avijonski cergar i pickin dim, i buduci stanovnik cz, et cetera, et cetera.
vazan lik; u glavi sracka u nosu prah, u dupetu praziluk, vila ko beli dvor a oko njega copor koji ga cuva za nase pare, jer ako pocne da prica nekima ce biti zlo, a nama dobro.
slomio vrat da Bog da, sa dzipom il avijonom.
Zašto ovo kuče arlauče (prekjuče u Skupštini)? Zapenio o tome kako neki vandali lupaju štapom od zastave u skupštinska vrata i za to optuži i Srpsku pravoslavnu crkvu i Ruse (naročito onu delegaciju ruske Dume koja je posetila skupštinu na poziv Pokreta Dveri, ali je niko iz vladajuće veleizdajničke stranke nije primio). Zaboravio predvodnik udarača u šerpe kako je on sa njima ušao u Skupštinu Srbije. Prvo je bagra zapalila glasački materijal da se ne bi znalo da nisu dobili izbore, a zatim opljačkali sve što su mogli poneti (slike, fotelje i sl.) i na kraju zapalili Skupštinu. Pre toga su upali u policijske stanice i pokupili oružje. Sutradan su ranom zorom formirali nekakve “krizne štabove”, po uzoru na one koji su isto činili pod brozovim šinjelom, i iz svih institucija izjurili najsposobnije, ali prvenstveno one za koje su znali da su po njihovim kriterijumima politički nepodobni, podelili državne resore -Dinkiću finansijske institucije, demonkratama sudstvo i tužilaštvo i teraj državu u propast, a sebi trpaj u džepove, a najviše u strane banke. Na inicijativu Nevladinih organizacija upravo ovaj što prekjuče arlauče predloži Skupštini najpogubnije odluke po državu, počev od ukidanja vojnog roka do postavljanja za ministra odbrane civilog lica, ukinuše odluku Okružnog suda u Beogradu o izricanju kazni od po 20 godina zatvora odgovornih za nelegalnu vojnu agresiju na SRJ, uz obrazloženje da za to suđenje nije nadležan Okružni već Vojni sud, koji su u međuvremenu ukinuli. Ukinuše jedno od osnovnih pravnih načela “stalnost sudijske funkcije” što je bio ključ nezavisnosti sudstva i uspostaviše stranako političku podobnost, kako bi mogli uticati na pravosuđe, što i danas čine. Ovaj iz pocepanih cipela uskoči u najskupocenije odelo, postade biznismen preko noći, vlasnik Fidelinke i još nekih fabrika, raskošnih vila i skupih džipova, redovni posetilac najskupljih turističkih destinacija, a na pitanja novinara iz Sarajeva otkud mu toliko bogatstvo zamuca i stade sa knedlom u grlu, jer kome osim onima za koje reče da su on i njih dvojica jedina dva i po političara u Srbiji (Vučić i Dačić ta dvojica, koji sprovedoše njegov politički program, a on pola), može objasniti otkud mu toliko bogatstvo, koje pošten čovek nikakvim radom ne može steći ni za dvesta godina. Uvedoše državu u “zlatno doba”, a kako građani žive pre bi se moglo nazvati “gladno doba”. Oteraše mlade i sposobne iz zemlje koje zameniše oni sa sumnjivim, a najviše kupljenim, diplomama a nedsostatak stanovnika nadoknađuju onima koje Soroš svojom politikom i novcem posla u Evropu, velikodušno im poklanjajući kuće, dok izbeglu Srpkinju iz BiH izbacuju iz garsonjere u Beogradu. I ne samo nju već i više od 3.500 srpskih domaćina iz sopstvenih domova ko poslednju fukaru, prodajući im domove u nameštenim licitacijama u bescenje, kako bi namirili zanemarljiv dug, a ostatak strpali u svoje sve dublje džepove. Šta smo mi Srbi Bogu zgrešili da nas, bar otkad ja znam za sebe, predvode sve gori od gorih ni sam ne znam.
AKO U SRBIJI POSTOJE POSTENI GENERALI I OFICIRI TREBA POD HITNO DA UHAPSE VUCICA I PÖLITICKU LOPPVSKU VRHUSKU I PREUZMU VLAST U ZEMLJI.
Bravo prijatelju, to je rec cestitog coveka i Srbina.
zlikovac fasisticki i genocidni pravi puteve i aerodrome u bespucima za nato fasiste, gore od Hitlera, a za nas stadione, to jest sabirne logore, pa sta kosta da kosta; njegova mrznja ka Srbima je patoloska i zverska, sa njim nema razgovora, treba da vrati oteto i opljackano i da se sam ubije.
Наравно да иде продаја, бело је бело, и јод Чеде грам је грам а не 0.7
Није он најжешћи заговорник независности Косова тек тако. Зар није један од оних који се помињу да су Косову продали жито из робних резерви. Оно белог праха који је за то добио пошмркао је, а како на светло дана исплива и афера Јовањица, почео је да кризира. Не само он већ и његова ЛДП шмркачица Србљановић. Не зна се ко од њих више напада све што је српско. Овај је један од оних који је учествовао и у хапшењу и испоручивању у Хаг Слободана Милошевића а, колико ме памћење служи, за његово хапшење је обећана позамашна сума долара коју је неко стрпао у џеп. Није ли и бивши министар у Влади Александра Вучића Саша Радуловић изјавио де је, између осталог, поднео оставку на министарско место због инсистирања Вучића да се “Фиделу” додели позамашна сума субвенције за коју он није видео никакав основ, те је Вучићев захтев одбио. Како ствари стоје ускоро ће избори и референдум којим ће већина од “изашлих” на изборе, без обзира на њихов број, изгласати и измене Устава Србије, бришући из њега одредбе о КиМ, након чега следи поздрав са Косовом и Метохијом, потписивањем правно обавезујућег споразума, те ето прилике да се овај “бизнисмен” нађе на месту амбасадора Србије у “Републици Косово”, како је већ назваше Бриселским споразумом његови потписници, уколико то место не припадне нешто старијем заљубљенику у бело Вуку Драшковићу. Има и других кандидата којима су пуна уста независности те окупиране српске Аутономне покрајине.
nema nikakve sumnje da ih sve treba pobiti. To nije pitanje politicke korektnosti ili bilo kakve politike. U Srbiji nema normalnog zivota, ove spodobe a.v., ceda, dacic i komp. nisu ljudi, niti politicari – to su zlocinci ravni anti pavelicu i ustasama. Tu nema nikakve dileme. Posto je, dakle, drzava i drustvo uzurpirano od strane zlocinaca jedni nacin odbrane je rat. Inace ce nam sve uzeti na parce, kao kuvanoj zabi.