Чух у “Истиномеру” да је чак и врховни дворски истраживач Ипсос Богосављевић превентивно, овај пут и јавно, најдобронамерније, упозорио Врховника да би, уколико до пролећа, макар и дискретно, оголи своју „косовску политику“, могао да пукне на надолазећим октроисаним изборима!
добро јутро, шта сте ноћас снили,
љето, август, наивне Швабице једре,
шездесет друге, шездесет треће, кад сте млађи били…?”
Кад то признају чак и неки од оних који, у Врховниково име и за његов рачун, ево већ осам година, брутално спинују Косово као “тему на зачељу зачеља приоритета српских бирача”, значи да је догорело до ноката (ноктију).
Поизоткривало се, гледе “Сан Косова и Свете Метохије”, изгледа, и с лева и здесна, и одоздоле и одозгоре.
“На Истоку старе приче”…
Слажу се весели Бондарјев и Боцан – Харченко: “А ко други до Он” може боље да заступа руске интересе у Србији (ваљда, и српске на Косову и Метохији…)?!
“На Западу ништа ново”…
Ни Брисел и ни Вашинтон немају двојбе: “Бољег немамо (за ову нашу ствар)” који би се, брже и делотворније, сваким даном, у сваком погледу, све више одрицао од Косова и Метохије и одмицао од њега!
И, шта ја трабуњах све ово време?
Толико да ме је ондашњи Пе-пе-ве (а данашњи Врховник), дакле, исти онај АВ који је, у време док је био у опозицији, неретко умео и да похвали моју „објективност и храброст“, после мог гостовања у једној ТВ емисији, у пролеће 2013, ничим изазван, назвао – „нацошем“. Само зато што сам јавно избројао да се у тексту „Првог бриселског споразума“ који је, као, требало да обезбеди будућност косовским Србима, реч Србија помиње – нити једном!
Уторак је, 30. септембра 2019.
Данас је из Приштине званично саопштено да је, до недељних избора за парламент „Републике е Косова“, званичницима државе Србије забрањен улазак на 17 одсто територије Србије.
Данас је поновљено да грађани Аутономне покрајине Косово и Метохија (тј. грађани Републике Србије), захваљујући примени „Бриселског споразума“, по први пут неће моћи да гласају са документима државе Србије.
Среда је, 26. јун 1946. године.
У штампаном издању најстарије српске медијске куртизане, чак три целе (од укупно осам страна) посвећене су суђењу оптуженом ђенералу Дражи Михајловићу коме је, судећи по главном наслову, већ пресуђено: “Злочинац Михаиловић наређивао је покоље, а својим кољашима обећавао да ће бити “унапређени с обзиром на заслуге”! Поднаслови: “… поклали целу породицу, с четири метка четници су убили и дете у колевци”; “У име краља Петра, а по наређењу Драже Михаиловића четници су сведоку Душану Ђорићу на леђима заклали мајку”; “Дечја колевка избушена мецима, с крвавим јастучетом и покривачем”; “Уз покличе ‘Ми смо војска краља Петра!’ четници убили преко 80 људи”; “Оптужени није прихватио предлог партизана да и он пружи отпор Немцима”, али и – исказ “сведока” који тврди да су четници Четвртог корпуса убијали и америчке авијатичаре! (Исте оне чије је спасавање од стране Дражиних војника, пре неки дан, обележио српски државни церемонијал уз присуство америчког амбасадора, прим. Ц.М)
Истога дана, 1946, на прве две стране истих новина, извештај о томе како је председник Президијума Народне скупштине ФНРЈ др Иван Рибар уручио највише југословенско одликовање, Орден народног хероја, председнику владе Народне Републике Албаније генерал-пуковнику Енверу Хоџи, а сви његови најближи сарадници одликовани су Орденом партизанске звезде првог, другог и трећег реда реда, Орденом народног ослобођења, Орденом заслуге за народ првог реда, Орденом за храброст итд. У отпоздраву на здравицу свог домаћина маршала Тита, Енвер Хоџа је рекао да смо “патили и победили заједно („албански народ и братски југословенски народи”), али није одолео ни да примети да “када су наше (сиц!) дивизије прешле на вашу (сиц!) земљу, оне су се надахњивале још једним већим циљем: да појачају братство које нас је везивало!” Домаћини нису узвратили на ову провокацију, па је, према „Политици“, остало неспорно да су пресудну улогу у ослобађању јужних крајева тадашње Југославије (и Србије) од окупатора одиграли, заправо, Албанци!
Па, сада, 73 године касније, кад Врховников јаран Еди Рама, са говорнице Генералне скупштине УН, позива на међусобно признање Србије и Косова, то му дође скоро, па нормално. Може му се, зашто не би, ако то већ нашем Врховнику и његовом Врховном Климоглавству не смета…
Дакле, идемо још једном:
Ко је расписао изборе који се, следећег викенда, одржавају на Косову; по чијем изборном систему се одржавају; за органе које државе се народни представници бирају…?
Ко је расписао, недавно одржане, локалне изборе на КиМ, на којима је, у српским срединама, убедљиво победио косметски одбор Српске (напредне) листе?
А од када су, рецимо, локални избори, чак и у већински српским насељима на КиМ, почели да се одржавају по изборном систему једине НАТО државе у Европи?
Да ли се, уопште, после осам јесени ружичасте лоботомије, још неко сећа да је, у време Оног коjи је смео да нас погледа у очи, па чак и у вакту Бориса Првог Лепог (и 2008 и 2012!), локалне изборе на КиМ расписивала и организовала држава Србија?!
Да ли просечан конзумент медијских садржаја јавне ТВ куће и најгледаније ТВ тровачнице у Србији зна да државу Србију са Косова и Метохије нису отерали ни покојни Милошевић ни НАТО ни Необавештени ни покојни Ђинћић, већ нечији параф(и) на Првом бриселском споразуму у априлу 2013. године?
И какви би резултати наредних парламентарних избора у Србији били кад би, неким случајем, грађане који своју одлуку о томе хоће ли на изборе изаћи и за кога ће гласати доносе на основу увида у целодневне ријалитије два доминантна медија, неко обавестио ко је српске институције на КиМ прозвао „паралелним“?
Читам како су гласноговорници ове власти која је прихватила противуставни Бриселски споразум, шокирани, као, чињеницом да је Приштина Српској листи забранила спот са текстом „Када Србија зове, ја дајем свој глас!“, јер су тражили да се, уместо Србије, „убаци“ Косово. Чему шок? Сами сте то потписали, никога нисте за то питали. Но, ево вам компромисног предлога: предложите, ако смете, да се, уместо имена Србије, убаци термин „Косова и Метохија“ – да се уверимо је ли и он кажњив по Светом Бриселском споразуму!
Али, зато су Врховник и његово Врховно Климоглавство, на завереничко ћутање заклети и златном ћутњом заливени поводом тврдње свог коалиционог партнера Харадинаја који је открио оно што су Тачи, Могеринијева и, поглавито, наш Врховник који се на свим изборима од 2012, заклињао (на Устав и Јеванђељу) да је Косово део Србије! Је ли то Косово и Метохија из Устава Србије тих 950 квадратних километара? И што то Врховник не саопшти, на пример, уочи последњих председничких избора 2017? Или, макар, што то не каза, кад је оно, као успут, недавно свратио у Медвеђу, зашто не рече да је то то, да је то његова косовска политика – па, да видимо да ли би и цензус прешао, чак и у тој Медвеђи?
Хвала, зато, Ипсосу (екс: Стратеџику) Богосављевићу. Човек је политички грађаниста, представник оних политичких снага које искрено мисле да Србија нема будућности са Косовом и Метохијом унутар себе, али свака му је статистичка и истраживачка, мада баш одоцнела, златна а пропо Врховника и Косова.
„Тешко да ће Вучић добити подршку већине за потписивање било чега око Косова…“
„Евентуални губитак на референдуму (о Косову) био би ударац проевропским идејама и врло могуће окретање клатна на другу страну…“
„У земљи нема расположења за правно-обавезујући споразум (о Косову), и ако се Вучић на то одлучи, он и његова странка би морали јако да раде на јавном мнењу…“
„Потписивање било чега (у вези с Косовом) биће изазов у коме ће он тешко добити подршку већине и питање је како би то прошло чак и у оваквим околностима контролисаних медија…“
Наравоученије:
Права опозиција – а то је онај део опорбе који диже глас против Врховниковог антиуставног деловања на плану одрицања Србије од Косова и Метохије – мора јединствено да саопшти грађанима да, нашу велику жалост, главне силе Европске уније, од „Четам хаус“ до „Жан Моне“ посредовања у дијалогу, заправо, помажу Врховнику да легитимише наредне изборе и добије, скоро па одрешене руке за одлуку о Косову противно вољи четири петине грађана Србије!
А „лекарском конзилијуму“ доктора Стефановића и његовој самопроглашеној ” Радној групи за унапређење изборних услова”, под менторством чудне политичке фигуре “АВ од АБ” и „добрих услуга“ пријатељског ОДИР-а, Цесид Благојевића и Мекалистера – пожели сваку срећу и „срећан пут“…
(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
