Управа криминалистичке полиције (УКП) могла би да буде издвојена из Министарства унутрашњих послова и да пређе у надлежност Министарства правде и државне управе, или под директан надзор Републичког јавног тужилаштва, сазнаје „Политика” јуче на Копаонику где Удружење тужилаца Србије одржава саветовање о реформи кривичног права.
Према овој концепцији, сви унутрашњи послови, као што су јавна безбедност и саобраћајна полиција, остали би у надлежности МУП-а, а све активности које представљају кривично гоњење биле би под окриљем Министарства правде и државне управе. На тај начин би се обезбедило боље функционисање ланца који чине полиција, тужилаштво и суд, о чему је на Копаонику говорио министар Никола Селаковић.
– Тужиоци у Србији већ годинама подржавају ову идеју. Таква решења показала су се делотворним у многим европским земљама. Јавни тужилац у Швајцарској је истовремено и шеф правосудне полиције. У Белгији су поједини делови полиције у саставу јавног тужилаштва, а у Италији су поједине полицијске јединице под непосредном командом старешине тужилаштва. У Француској постоји правосудна полиција, а у Шпанији је полиција одговорна тужиоцу за откривање кривичних дела и прикупљање доказа. Код нас полицајац одговара свом старешини, а у ствари ради за јавног тужиоца – каже за „Политику” др Горан Илић, председник Удружења тужилаца Србије и заменик републичког јавног тужиоца.
Занимљиво је решење у Хрватској, где постоје иследници који су полицајци, али им овлашћење за прикупљање доказа и друге активности у предистражном поступку даје тужилац.
– Тужилаштва у Хрватској сваке године састављају листе иследника и прослеђују их њиховом државном одвјетништву, које врши годишњи избор иследника. Тако тужиоци имају утицај на избор полицијских кадрова који ће радити на пословима кривичног гоњења – каже др Илић.
Тужиоци из целе Србије и председници судова, који присуствују семинару на Копаонику, коментарисали су јуче изјаву министра Селаковића о неопходности темељне реформе полиције. Тужиоци указују да се проблеми у сарадњи са полицијом појављују свакодневно и да им изгледа као да се врте у затвореном кругу, јер полиција често не одговори адекватно на њихове захтеве.
– Нема делотворне реформе правосуђа без темељне реформе полиције. Имуноланац једне државе чине полиција, тужилаштво и судство. Ако једна од карика у том ланцу не функционише добро, тај ланац пуца. Џаба је свака претходно започета реформа правосуђа која није била праћена реформом полиције. Ако то неко добро зна, онда то најбоље знате ви тужиоци и ви судије кривичари – рекао је Селаковић.
Министар је додао да се на решавању овог проблема није довољно радило до сада, али да то мора да буде императив сваке будуће владе и сваког будућег министарства правде.
– Планови које имамо су амбициозни и пројектовани су на средњи рок. За тужилаштво нам је битно доследно спровођење Законика о кривичном поступку, када је у питању његов кључни део, а то је однос тужилаштва и полиције. Заиста се мора остварити начело да јавни тужилац руководи и усмерава преткривични поступак. Неопходно је извршити апсолутну специјализацију тужилаштва, првенствено оснажити антикоруптивна одељења, али у тужилаштвима основати и друга одељења – она за најтеже злочине, крвне и сексуалне деликте, породично насиље, улични криминал – саопштио је министар.
Селаковић је нагласио да тужилац данас у 21. веку више не може да буде сам, већ да мора имати иза себе читаве тимови стручних људи који ће му помоћи у расветљавању злочина и омогућити да напише такву оптужницу која најлакше води до осуђујуће пресуде, а не до низања ланца ослобађајућих пресуда.
– Криминал се умрежио на светском нивоу. Криминалце саветују сјајни економски стручњаци. Иза њих стоје читави тимови који пљачкају и пустоше. Видели смо како изгледа када су тајкунизовали и опљачкали Србију. Нису то радили дилетанти. То су радили људи који су имали потпору високих интелектуалаца у својим областима, а о систему готово нико није водио рачуна. Систем је остао далеко у прошлости, када је криминал био изузетак, а не правило, као што је то данас – рекао је Селаковић обраћајући се тужиоцима и судијама на Копаонику.
Он је најавио оснивање посебних полицијских јединица, пре свега за економски криминал, али и за друге врсте криминала. Осим тога, министар Селаковић је открио и да ће до јесени бити донет акциони план са тачним распоредом мера и активности јачања кривичноправног система, како би се успоставио квалитетан ланац кривичног гоњења који чине полиција, тужилаштво и суд.
Систем „референтног кривичног броја”
Министарство правде ради на методологији успостављања система „референтног кривичног броја”. Реч је о систему напредног праћења кривичних предмета, од подношења иницијалног акта до изрицања правноснажне судске пресуде. То ће допринети формирању боље криминалне политике, која треба да буде резултат рада свих органа кривичног гоњења, али и успостављању јасне одговорности и критеријума за ефикасно и стручно вођење предмета.
