Највећа Турска инвестиција у Нишу присутна још од 1809. године и зове се Ћеле-кула. У овај пројекат Турци су уложили песак, а Срби своје главе.
Колонизација ума је термин који се користи у постколонијалним студијама и означава епистемолошко насиље које подразумева мешање спољног фактора у менталну сферу колонизованог субјекта. Србија наравно никада није била ничија колонија, али механизам колонизације ума је свеједно присутан. Као некада у својим афричким колонијама западњачки службеници користе већ опробани метод компарације између идеализованог система вредности западне цивилизације и локалног (у овом случају српског) система вредности. Запад је симбол модерности, напретка, толеранције и цивилизације, док је овде све перманентно лоше, насилно, патолошко, национал-фашистичко – једном речју недостојно Европе, те самим тим мора бити елиминисано, промењено. Пун ефекат колонизације ума настаје онда када колонизовани субјект пристане на такву увредљиву компарацију. Аутошовинизам и ауторасизам су честа особина оних чији је ум колонизован.
Када би се овај цитат односио на припаднике муслиманског или хрватског народа његов аутор би био дисквалификован као „четнички србо-кољач,“ када би се односио на припаднике јеврејског народа аутор би вероватно био и изведен пред суд, међутим пошто су увреде упућене на рачун српског народа онда је реч о слободи говора.
Самопрокламовани интелектуалци имају право на своје мишљење и свакако можете да га игноришете уколико то желите. Невоља по српски народ лежи у томе што се у колонизацију ума укључио и председник Владе лично. У разговору са омиљеним интелктуалцем „евро-Срба“ Светиславом Басаром њих двојица су се сложили да ће „промена свести Срба бити најтежи посао.“ (Нови магазин 9.1.2014, бр. 141)
Ко су „евро-Срби“?. Као пример за објашњење овог појма може нам послужити суседна еколошка држава Црна Гора. До 2002. године у њој су живели Црногорци (или како су поносно истицали: „Срби из Црне Горе“), а након тога „Монтенегрини.“ За само четири године довољан број Црногораца доживео је „прелом мозга“ који их је претворио у „Монтенегрине“ и одвојио од Србије. „Монтенегринизација“ је отишла и даље: Црногорци су ишли да се боре у руско-јапанском рату ‒ „Монтенегрини“ су Русији увели санкције. „Монтенегринима“ је почело да смета све српско: српско писмо, српска црква, српски језик и српска тробојка. „Монтенегрини“ представљају парадигму за „евро-Србе“; и „евро-Србима у Војводини такође је засметала српска тробојка па су одлучили да је учине „несразмерно плавом и звездичавом,“ створивши тако реликвију колонизације ума. Поред ове заставе која мене злокобно подсећа на заставу Слободне Државе Конго народ у Војводини је 15. септембра 2016. успео да постави и своју традиционалну заставу, и на тај начин врати бар мало националног идентитета.
Застава Слободне Државе Конго
(Слободна Држава Конго била је лична колонија белгијског краља Леоплда II од 1885.-1908. То је била најужаснија европска колонија коју су карактерисали екстремно експлатисање локалне радне снаге и свирепо кажњавање неефикасних и непослушних радника)
„Евро-српска“ застава АП Војводине
Владајућа номенклатура у Србији непрестано ствара слику како Срби ништа не умеју и да смо, уколико странаца нема, ми потпуно немоћни. Занесени у својој либерал-прогресивној мантри они заборављају да нам странци неће развијати економију јер то, просто није њихов посао. Једини њихов интерес је профит, у Србији ће остати све док буду могли да га остварују. Када не буде профита своје фабрике ће преместити у неку азијску, афричку или карипску земљу где ће моћи да експлоатишу још јефтинију радну снагу.
Последњи у низу догађаја који служе у сврху спровођења колонизације ума десио се пре неколико дана у Нишу. Представници Владе нису пропустили прилику да се похвале довођењем прве велике турске инвестиције у Ниш. Због превеликог узбуђења су заборавили да је највећа Турска инвестиција у Нишу присутна још од 1809. године и зове се Ћеле-кула. У овај пројекат Турци су уложили песак, а Срби своје главе. Детаљи нове турске „инвестиције“ још увек нису познати али када узмемо у обзир досадашњи образац страних улагања у Србији, можемо претпоставити да ће грађани Србије и овај пут својим новцем кроз директне субвенције финансирати страног инвеститора. Добродошли у „Србистан“!
Данило Бабић, НСПМ