Потрошачи у дилеми који су додаци храни штетни и шта се сме јести, а шта би требало избегавати. Емулгатори потенцијално опасни по здравље, стручњаци кажу да нема разлога за бригу
ПОТРОШАЧИ и даље имају дилему који су додаци и емулгатори у прехрамбеној индустрији штетни и шта се сме јести, а шта избегавати, али Србија је своје прописе ускладила са ЕУ и прати све промене на листама дозвољених и забрањених супстанци. На списку је око педесетак по здравље потенцијално опасних емулгатора који се користе у конзервацији, улепшавању изгледа и корекцији укуса намирница.
Тако се на разне слаткише, грицкалице, намазе, пића утискује слово „Е“ и цифре који означавају забрањене додатке попут Е103, Е111, Е126, опасне Е120, Е127, затим сумњиве Е104, Е122, Е171, и на крају оне најопасније изазиваче рака – Е131, Е210, Е213, Е217… Таквих примера је много.
– Емулгатори су само један део адитива за исхрану и из непознатог разлога у свим нестручним текстовима дата им је улога најопаснијих – каже за „Новости“ Стеван Благојевић, из београдског Института за физичку хемију. – Сви адитиви имају ознаку Е и бројну класификацију поред себе и та ознака је јединствена у целом свету, да би потрошачи имали праву инфомацију и право избора.
КО ОДОБРАВА ЛИСТУ
НА питање ко одобрава који адитиви могу да се користе, на Институту кажу да за сада препоруке даје Светска здравствена организација ЊХО, односно њено тело (Тхе Јоинт Еџперт Цоммиттее ох Фоод Аддитивес анд Цонтаминантс) – ЈЕЦФА, које се састаје два пута годишње и даје препоруке и смернице за избацивање или убацивање адитива. Наравно, на земљама је да те прописе спроводе. ЕУ има заједничку политику према адитивима, и практично иста листа важи у свим земљама ЕУ. Република Србија у својим тежњама да се приближи ЕУ усклађује ту листу сваких годину до две. Последњи састанак је био у јуну ове 2012. године у Женеви.
То значи да, ако сте рецимо у Турској, где је амбалажа на језику који не разумете, постоји ознака коју препознајете и која је иста као у Србији. Поменути адитиви Е103, 111, 126 уопште нису емулгатори, већ боје, и то боје које се не налазе на позитивној листи адитива, па се и не смеју користити.
Чињеница да се нешто што није на листи, не сме користити, није нова. Како кажу у Институту, ко нађе такав производ на нашем тржишту, слободно га може однети у инспекцију, биће повучен из промета. Ознаке Е120, 127, 104, 122 и 171 такође нису емулгатори, већ боје које су свуда у свету на позитивној листи и могу се користити за бојење хране, па тако и код нас.
Што се тиче додатака Е210, 213 и 217 то су конзерванси, а не емулгатори и то из групе бензоата.
– Испитивање бензоата траје деценијама, и истина је да нека ароматична једињења у које спада и бензоат јесу потенцијални изазивачи малигних болести, али треба бити одговоран па рећи, да је то сасвим други ранг концентрације – наглашава Благојевић. – Данас се сматра да су бензоати у концентрацијама које се користе у исхрани потпуно безбедни.
Када је реч о квалитету хране, теорије двоструких стандарда су познате од самог почетка глобализације. Увек је постојала теза да сиромашније земље добијају лошије производе, јер не могу такву робу да плате. То је вероватно и делимично тачно, али треба знати, указују стручњаци, да нису адитиви ти који одређују цену хране, већ кључне компоненте, као што је садржај протеина, масти и угљених хидрата. Лошија, рецимо шунка у цреву, има више масти, а и најбоља шунка мора бити конзервирана да се не би покварила.
– Што се тиче додатка Е330, који наводно изазива малигне болести, то је апсолутни апсурд – наглашава Благојевић. – Е 330 је лимунска киселина, и не треба бити велики хемичар па схватити да се та киселина тако назива, јер је има у плодовима воћа. Е330 није ни конзерванс, а још мање емулгатор, већ је регулатор киселости хране. Тврдње да тог додатка има у „кока-коли“ су нетачне. То пиће, за разлику од већине других, користи фосфорну киселину, а не лимунску. Дакле лимунске киселина и малигне болести апсолутно немају никакву повезаност.
Неспорно је да је најбоља храна она природна, без адитива. Међутим, развој друштва, живот у градовима, запошљавање жена и промене ритма живота довели су до појаве индустријске хране.
– Неминовност индустријске хране је коришћење адитива, то је одлука развијеног дела човечанства – истичу хемичари. – Та одлука гласи: „немамо времена да спремамо сваки дан, желимо више прихода, желимо да сви радимо, јешћемо шта нам други спреми, а ми платимо у маркету“.
Законска регулатива и листа адитива у Србији је усклађена са ЕУ, тако да се сматра да они нису фактор који угрожава нашу исхрану.
Новости
