Договор Трампа и Путина могао би да погоди и Балкан: Немци забринути због српских националиста

Дилови Русије и САД, које је најавио амерички председник Доналд Трамп, могли би да погоде и Балкан, пише берлински дневник „Тагесцајтунг“, пренео је „Дојче веле“.

Чињеница је, наводи Тагесцајтунг, да је стање безбедности у региону које од ратова у Југославији гарантују НАТО и ЕУ – постало нестабилиније.

„Руска политика већ годинама покушава да прошири свој утицај на националистичко-православно становништво Балкана“.

Аутор објашњава да је до сада политика Запада полагала на обећања о приступу ЕУ, али „везивна снага ЕУ нестаје, изгледа да је њена будућност постала несигурнија“.

„У политичком вакууму који је настао, пре свега српски националисти покушавају да установе колико далеко могу да иду на позадини нове политичке констелације. То показују догађаји на граници Косово/Србија, у Босни и Херцеговини као и у Црној Гори“, пише лист.

Укратко се описује недавни инцидент са возом који је из Београда кренуо за Косовску Митровицу, те да су две стране у разговорима са шефицом ЕУ дипломатије Федериком Могерини обећале да ће наставити билатералне преговоре, али: „Овај догађај показује да мир на Балкану виси о танкој нити“.

„Крхка је и ситуација у Црној Гори. Тамо просрпске снаге покушавају да спрече улазак у НАТО. Вехементан отпор просрпске опозиције због референдума о приступу НАТО у јесен 2016. је, како изгледа, спровела руска тајна служба а финансирали су је руски бизнисмени. Када би Црна Гора приступила НАТО, Русија не би могла да постигне један од својих стратешких циљева: да користи луке те земље за своју средоземну флоту. Додуше, за приступ НАТО-у се одлучила тесна већина, но сада захтев за приступ морају да потврде земље НАТО. Али и Сенат САД. Како ће реаговати Трамп?“

Лист се бави и ситуацијом у Босни и Херцеговини где види стварање опасне ситуације. Берлин и Брисел су, сматра се, потценили тежину референдума који је председник Милорад Додик спровео – о увођењу дана оснивања Републике Српске као националног празника.

„Српски ентитет није само резултат нападачког рата, већ у очима већинског бошњачког становништва и резултат такозваних етничких чишћења која су 1995. кулминирала геноцидом у Сребреници и коштала живота готово 70.000 Бошњака, а скоро два милиона људи из региона нагнала у збег. Додикова отворена претња да ће 2017. одржати референдум о отцепљењу Републике Српске од Босне и Херцеговине, доживљава се као провокација. У Сарајеву се чак поново говори о рату и шушка се о формирању војне структуре на бошњачким подручјима. Између осталог и зато што је Додик најавио да ће повучи српске јединице из заједничке армије“, пише Тагесцајтунг.

Сматра се и да би заоштравање конфликта могле да искористе и исламистичке снаге да би ојачале своје позиције међу Бошњацима – „Турска је последњих месеци више пута нагласила да је сила-заштитница муслимана на Балкану, и претила чак и ангажовањем турских јединица“.

Додаје се да су у праву западни војни експерти који траже стационирање око стотине НАТО-војника у Брчком, јер би они тамо „битно ограничили Додиков маневарски простор и смањили напетост, али, изгледа да ни у Бриселу ни у Берлину нису схваћене размере опасног развоја ситуације у Босни“.

Тагесцајтунг на крају подсећа да је Обамина администрација 19. јануара увела санкције против Додика, али да земље ЕУ оклевају да покажу Додику где му је место.

„Додик се сада чак нада да ће Трампова администрација укинути те санкције“, пише Тагесцајтунг.

РТС