Београд – Рестриктивни споразум, којим су две уљаре – „Викторија оил” из Шида и „Витал” из Врбаса нарушиле конкуренцију на тржишту јестивог уља, коштаће ове две компаније 0,33 одсто укупног годишњег прихода, што укупно износи око 31 милион динара.
Према процени Комисије за заштиту конкуренције ово је тежа повреда конкуренције, али казна ипак није највећа за овакво понашање на тржишту јер пенали могу да иду и до 10 одсто годишњег прихода.
„Викторија оил” и „Витал” су, да подсетимо, у септембру 2014. године склопили рестриктиван споразум којим се ограничава и контролише производња на тржишту јестивог уља. Како је утврђено током истраге у овом предмету, „Витал” је под својом робном марком производио и пунио уље у „Викторија оилу” иако је реч о главним конкурентима. Споразум је био на снази 11 месеци и десет дана, све док комисија, анализом тржишта, није установила да међу произвођачима уља постоји овакав договор.
Како је ово антимонополско тело навело у решењу, преузимањем производње уља од „Витала”, „Викторија оил” је, повећавала свој тржишни удео. Како?
Споразум је подразумевао да „Витал” обустави производњу и да је повери конкуренту. На овај начин је направљен договор на тржишту производње уља. И не само да је „Викторија оил” на овај начин повећала своје тржишно учешће, него је овакав споразум довео и до повећања производне цене флашираног уља 21 динар.
Комисија се није бавила ефектима овог споразума на потрошаче, али је јасно да их је било, посебно што је установљено да се виша произвођачка цена прелила и на велепродају, где су уље „искон“ и „витал“ поскупели за тачно 21 динар.
Комисија се бавила анализом и утврђивала шта би се десило да овакав споразум није потписан између ова два конкурента. Како је установљено, цене су расле брже и више него што је било неопходно, али су околности у којима су се нашле две компаније, потписивањем забрањеног споразума, довеле и до размене поверљивих информација, што је„Викторија оилу” омогућило да предвиди сва дешавања на тржишту, па и у случају њиховог директног конкурента „Витала“.
Интересантан је и податак који је наведен у образложењу ове одлуке, а који је вероватно био и потврда да иза договора стоји другачија намера, а то је да је у време сарадње ова два конкурента, у систему „Витала” – фабрика „Сунце” имала довољно капацитета да преузме захтев „Витала” за производњу. Нелогично је да се, без обзира на то, „Витал” одлучио да главном конкуренту препусти производњу.
Хоризонтални споразуми су, по дефиницији, директни споразуми између учесника на тржишту који послују на истом нивоу производње. Да су они чести на нашем тржишту може се видети и на сајту Комисије за заштиту конкуренције која стално објављује ове предмете. Последњи пример казне за рестриктивно понашање на тржишту је случај ЕПС-а коме је наложено да плати 330 милиона динара због повреде конкуренције.
Комисија је утврдила да је „ЕПС дистрибуција” – Београд злоупотребила свој доминантан положај тако што је поједине комерцијалне снабдеваче електричном енергијом, а посебно „ЕПС снабдевање”, ставило у повољнији положај у односу на друге конкуренте.
„„ЕПС дистрибуција” је приликом уговарања приступа систему за дистрибуцију електричне енергије наметала обавезу депоновања средстава обезбеђења свим комерцијалним снабдевачима, осим „ЕПС снабдевању”. Истовремено, привредно друштво „ЕПС дистрибуција” је правило разлику у погледу износа средстава обезбеђења, јер је за неке кориснике система износ рачунат на бази месечне, а за друге на бази тромесечне вредности пружене услуге“, наведено је у решењу Антимонополске комисије.
Ј. Антељ / Политика
