„Афера БНД“ недавно је поново постала контроверзна тема број један у политичком животу Берлина. Ангела Меркел је, чини се, по први пут у невољи. Колико је та афера опасна по немачку канцеларку?
„Форбс“, утицајни њујоршки пословни магазин, већ пету годину заредом немачку канцеларку ставља на сам врх годишње листе најутицајнијих жена на свету. Све у свему, то је чак девети пут да пут да је Ангела Меркел – Поwер Wоман Но 1. У образложењу се наводи да је, током финансијске кризе, она успела да спаси Немачку од озбиљне рецесије. Меркел је такође искористила своју моћ против „Исламске државе“ и Курдима послала оружје. Осим тога, у украјинској кризи је шатл-дипломатијом покушавала да придобије Владимира Путина за мирно решење. Истиче се и њена помоћ у вези са кризом у Грчкој. Ангела Меркел – менаџерка криза.
Због таквог имиџа, Ангела Меркел у Немачкој спада у најпопуларније политичаре и ужива висок ниво поверења међу становништвом. Она је такође и шефица Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), коју подржава далеко највећи број гласача. Али, под притиском пре свега медијске јавности, Меркелова се нашла у критичној ситуацији. Окидачи за то биле су активности Савезне обавештајне службе, које су допрле у јавност у такозваној „Афери БНД“.
Политичке поруке
Реч је пре свега о понашању администрације Ангеле Меркел после открића Едварда Сноудена у лето 2013. године. Јавност је одједном била у прилици да се увери у оно што су стручњаци за шпијунажу и представници тада још увек политички релевантне Пиратске партије сумњали – наиме да се интернет такође користи за шпијунирање.
Сноуден се „десио“ усред предизборне кампање. Меркелова је реаговала тако што је изјавила да је интернет „нова територија“ и затражила разумевање – јер много тога још није регулисано законом. Али, онда је изашло на видело да немачка обавештајна служба БНД, већ дуго сарађује са америчким колегама из НСА. Дакле, та „нова територија“ и није баш тако нова. На крају крајева, канцеларка надзире БНД – законски и технички.
И док се афера ширила, министар канцеларкиног уреда Роналд Пофала прогласио је да је афера „окончана“. Али то није успело. Уследила је сада већ позната реченица Меркел: „шпијунирање међу пријатељима, то никако не иде“. Почело је да се говори о такозваном „споразуму о не-шпијунирању“. Наводно су Сједињене Државе биле вољне да преговарају о томе са Немачком.
Немачком парламенту се понашање савезне владе није нарочито допало, па је Бундестаг формирао посебни анкетни одбор, који покушавао да разјасни целу ствар. Испоставило се, између осталог, да је Меркел знала да америчка влада није обећала такозвани споразум о не-шпијунирању, већ да је само најавила да ће преиспитати такву могућност. Члан анкетног одбора, социјалдемократа (СПД) Кристијан Флисек, критикује Меркел и њен уред и оцењује да је она преварила бираче у предизборној кампањи.
Многа отворена питања
Савезна влада преко свог портпарола саопштава да је у „Афери БНД“ увек поступала онако како је најбоље могла. Изјава о шпијунирању међу пријатељима била је „само политичка изјава“. Да ли је реалност је другачија? Да ли је законито да БНД шпијунира европске партнере? И ко су заиста „пријатељи“? О томе немачка влада тренутно избегава да се оглашава, наводећи да проверава како је то све регулисано законом. О томе се расправља у анкетном одбору, преноси портпарол владе.
Колико „Афера БНД“ може да буде опасна за Ангелу Меркел? Као и обично, друге странке тренутно не испуштају из вида шпијунске операције, јер очекују политичка корист. Обе опозиционе странке – Левица и Зелени – изражавају бес. Слично реагује и коалициони партнер СПД. Меркелова је на претходним изборима била мотор демохришћана. Да ли ће та афера имати последице по њен имиџ, имајући у виду савезне изборе 2017. године? Судећи по првим анкетама, демохришћани су већ испод 40 одсто.
Вероватно ће „Афера БНД“ ускоро нестати са списка спорних питања. На крају, треба се бавити Грчком, а то је прилика да се Ангела Меркел поново истакне као „менаџерка кризе“.
Дојче веле
