Дојче веле: Украјина пред банкротом?

КИЈЕВ/БЕРЛИН – Украјина драстично повећава цене енергије за домаћинства и смањује социјалне издатке, како би спречила државни банкрот и добила кредите из иностранства, док великом делу становништва прети сиромаштво.

Украјина је на ивици да банкротира још од краја 2013, када је влада проруског председника Виктора Јануковича признала да су државне касе празне, а стање се драматицно погоршало након промене власти у Кијеву и почетка оружаног конфликта на истоку Украјине, навео је данас у аналитичком тексту немачки јавни сервис Дојче веле.

До сада је влада у Кијеву рачунала на годишњу инфлацију од око 13 одсто, али сада је међутим кориговала своје прогнозе и очекује дупло већу.

“Актуелни буџет који је донесен у децембру прошле године, био је базиран на одређеним добицима који су се показали као застарели”, изјавио је Роберт Кирхнер из немацке група саветника при украјинској влади.

“Да ли би можда требало да престанем да једем?”, пита се кијевски пензионер Валери и покушава да се осмехне, али се у његовом гласу ипак осети горчина. Његова пензија износи скоро 30 евра. Међутим, због инфлације, он себи тим новцем може да приушти све мање.

Поред растуће инфлације, у Кијеву су постали песимистичнији и када је реч о процени смањења бруто домаћег производа. Због тога украјински парламент жели да 3. марта усвоји измене буџета.

Лавовски део, за украјинске прилике ионако скромне пензије, Валери издваја за струју, воду и грејање. Он каже да за остале издатке скоро не остаје новца и не зна шта ће да ради након повећања цена.

Као и милиони других Украјинаца, Валери са забринутошћу прати вести о предстојећим поскупљењима. Струја ће од 1. марта бити скупља 40 одсто, а трошкови грејања би ускоро требало да порасту 60 одсто.

Посебно ће драстично бити повећање цене гаса. Председница украјинске Националне банке, Валерија Хонтарева, најавила је да ће тај енергент бити скупљи за 280 одсто.

Разлог за то су преговори о новим кредитима са Међународним монетарним фондом (ММФ), објаснила је Хонтарева .

Украјина жели да прошири већ договорене кредите од 17,5 милијарди америцких долара и продужи рок њихове отплате са две на четири године. Велики део новца је тој источноевропској земљи потребан како би могла да отплати раније кредите.

Само Русија до краја године жели повраћај три милијарде америчких долара.

ММФ је показао спремност да Кијеву изађе у сусрет, а као уступак очекује, између осталог, и повећање цена за домаћинства. Најављено је да ће ММФ одлуку да донесе почетком марта.

У међувремену, и национална валута гривна великом брзином губи на вредности. Влада у Кијеву је крајем децембра планирала да годишњи просек односа националне валуте према долару буде 17:1. Два месеца касније та прогноза је коригована на 21:1, а сада је за један долар потребно издвојити више од 30 гривни.

И док на једној страни цене расту, влада на другој страни жели да смањи социјалне издатке. Најниже пензије би, рецимо, требало да буду повећане тек у децембру 2015. године.

“Након гласања у парламенту о новом буџету, Украјинци ће још више морати да стегну каиш”, изјавио је кијевски економски експерт Андриј Новак и додао да ће “велики део становништва живети испод границе сиромаштва.”

Посматрачи у Кијеву питају се како би све лошије економско стање могло да се одрази на расположење у земљи. Трећина становника спремна је да издржи још годину дана – под условом да реформе буду спроведене, показује анкета кијевског труста мозгова “Центар Разумков”.

Ипак, готово исти број Украјинаца, 29 одсто, не жели да прихвати додатне ударце. Они наиме сматрају да је њихово стање већ сада неиздрживо.

Економисти при том упозоравају да рат доноси непредвидљиве ризике, а Роберт Кирхен истиче да ће, “ако рат престане, бити довољно новца”.

“Ако се конфликт продужи, влада ће морати да поново обрачунава своје војне издатке, али и исплате страним повериоцима”, изјавио је Новак.

За сада не делује да би мир на истоку Украјине могао да потраје, оценио је Дојче веле и навео процене “бројних посматрача” да би борбе између проруских сепаратиста и украјинске војске могле да се обнове овог пролећа.

Танјуг