БАСНОСЛОВНО вредна имовина Југобанке а. д. у стечају и Инвестбанке а. д. у стечају, коју имају широм Хрватске, нашла се на удару најновијег закона о јавној својини који је изгласао Сабор у Загребу. По овом закону наши суседи могу српска одмаралишта и пословне просторе, око којих овдашње фирме годинама воде судске спорове, да дају у закуп на 30 година, што онемогућава било какав повраћај имовине.
На основу података које нам је доставила Агенција за осигурање депозита, Југобанка у стечају води у Хрватској већи број спорова, од којих шест у вези с некретнинама које су користиле бивше главне филијале у Ријеци, Сплиту, Загребу и Подравској Слатини, односно одмаралишта на Крку и куће на Хвару. Укупна површина тих непокретности је 37.465 квадрата, а вредност тужбених захтева око 38 милиона евра.
– Највећи број некретнина данас је у власништву Загребачке банке д. д. и Привредне банке д. д. из Загреба, као и Слатинске банке д. д. из Подравске Слатине – кажу у Агенцији.
У поступку који се води против Хрватске за накнаду штете за одмаралиште на Крку, пошто је одбијен тужбени захтев Југобанке у стечају, уложена је жалба. Захтев за повраћај, односно накнаду штете за објекат на Хвару, у поступку је ревизије и у случају неуспелог исхода Југобанка ће поднети тужбу Европском суду за људска права. Захтев за ревизију поднет Врховном суду у вези с власништвом над некретнинама бивше филијале Загреб, од чак 7.139,91 квадратни метар, одбијен је и поднета је уставна тужба. За некретнине бивше главне филијале Ријека од 5.269,90 квадрата такође је уложен захтев за ревизију.
ИДУ ПРЕД САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
ДОК надлежна министарства, како је најављено, спремају одговор на доношење новог хрватског закона који ће упутити Уједињеним нацијама, група адвоката из Србије, окупљена у Удружењу “Одузета имовина”, спрема се да пријави Загреб Савету безбедности УН због отимања имовине. Како тврде, Пакт о грађанским правима и повеља УН штити једнакост грађана пред законом, што је Хрватска овим законом прекршила. Осим непокретности које 180 фирми потражује у Хрватској, према речима председника Удружења Зорана Ристића, српске фирме и банке оштећене су и за покретности, као што су нпр. невраћени кредити Југобанке у вредности некадашњих 800 милиона немачких марака.
Поступак за повраћај, односно накнаду штете за некретнине филијале Сплит од 9.782 квадрата, у жалбеном је поступку, пошто је првостепени суд одбио тужбу Југобанке, а у спору против Слатинске банке д. д. за накнаду штете за одузете некретнине од 10.348,68 квадрата у току је поступак пред Уставним судом Хрватске.
Што се тиче Инвестбанке а. д. у стечају, она у Хрватској има четири пословна простора у Загребу и Осијеку укупне површине 1.180 квадрата. Укупна вредност тужбених захтева је два милиона евра, с тим што нема процене вредности за једну непокретност у Осијеку.
У вези с пословним простором у Загребу од 90 квадрата, после одбијања тужбеног захтева поднета је ревизија Врховном суду прошлог септембра, и по њој се још није одлучивало. За непокретност у Осијеку од 201,6 квадрата одбијен је предлог за укњижбу права власништва Инвестбанке а. д. у стечају. Покренут је и парнични поступак за исељење лица која станују у том објекту, као и за накнаду штете потраживањем закупнине, али је противна страна уложила противтужбу. Жупанијски суд у Осијеку одбио је захтев Инвестбанке за исељење бесправно усељеног лица, а захтев за накнаду штете је одбачен као недопуштен. Тренутно је пред Уставним судом поступак по уставној тужби.
После одбијања тужбе за накнаду штете око пословног простора у Загребу од 844 квадрата, Инвестбанка а. д. у стечају је 2015. поднела тужбу Уставном суду Хрватске и покренула поступак пред Европским судом у Стразбуру. Европски суд је у децембру 2015. потврдио да ће захтев узети у разматрање, али је у априлу ове године прогласио представку недопуштеном.
Д. Илић Красић В. Црњански Спасојевић, Новости.рс
