Зашто би Срби радили, кад могу Вијетнамци?
О условима у којима живе кинески радници ангажовани на градилишту, спекулисало се много, међутим, насеља у којима живе никада нису забележена оком камере. У једном од њих живи 750 радника, већином Вијетнамаца. Реч је о баракама недалеко од градилишта будуће фабрике гума у Зрењанину.
У индустријску зону надомак највећег градилишта у земљи пролазимо поред десетак складишта локалних фирми, да бисмо стигли до запуштених, донедавно напуштених барака. Стара складишта сада су дом за 750 радника ангажованих на градилишту. Највише их је из Вијетнама, њих 500 дошло је на други крај света у потрази за послом и можда бољим животом. А доведени су овде. Ми смо стигли у време паузе за ручак. Једу тамо где нађу место да седну, неки и стојећи.
Kамера им је привукла пажњу, делују као да их је посета обрадовала. Један од њих који се служи енглеским језиком, сам се понудио да нас спроведе кроз вијетнамски блок.
„Немамо ормаре, немамо где да држимо личне ствари“, каже тај Вијетнамац.
На питање да ли имају довољно кревета, одговара: „Kревета има довољно, али немамо где да држимо наше ствари. Имамо дупле кревете, гужва је и све је нагурано“.
Стари кревети на спрат, нису само место где спавају, неки од њих ту проводе и слободне сате, на мобилним телефонима које понекад немају како да напуне – јер често остају без струје, коју за 750 људи обезбеђује један агрегат. Немају ни основне кућне апарате, па се око обављања кућних послова сналазе. Веш перу хладном водом, јер топле немају довољно ни за купање.
Новинар: Ово је купатило?
Вијетнамац: „Да“.
Новинар: Могу ли да уђем?
Вијетнамац: „Да“.
Новинар: Ово је једино купатило које имате?
Вијетнамац: Не, имамо још једно такво.
Новинар: Имате ли топле воде?
Вијетнамац: Имамо, али топле воде има довољно само за пет људи.
Новинар: Овде вас је 700, а топле воде дневно буде само за пет људи?
Вијетнамац: „Овде нас је 500, и топле воде је довољно само за петоро. Исто је и у другом купатилу“.
Није им требало много да схвате оно што Зрењанинци знају већ 17 година – да је вода која пију опасна по здравље.
Вијетнамац: Погледајте како изгледа чиста вода.
Новинар: Ту воду користите за пиће?
Вијетнамац: Не, ја не могу да пијем ту воду, али неки људи је прокувавају и онда пију.
Можда су се баш због тога неки од њих разболели – у импровизовану болничку соби, јер лекара немају, кажу нам, смештају болеснике. Ови људи и у Вијетнаму су били сиромашни, овде им је, ипак, кажу, горе.
Вијетнамац: Зато што немамо воде, немамо струје, све је прљаво, није чисто. Врло је лоше. Све. Погледајте тоалете, све је лоше. Немамо ништа! Много је проблема. Покушали смо са Kинезима да причамо о води, и ништа не вреди. Хоћу назад у Вијетнам.
Новинар: Хоћете да се вратите?
Вијетнамац: Да!
И то пре зиме – јер грејања у овим баракама нема.
Вијетнамац: Не знам, тек сам стигао овде, не знам колико хладно ће да буде, никад нисам видео снег.
Новинар: Никад у животу?
Вијетнамац одговара кроз смех: Никада.
Иако се радују што ће по први пут у животу видети снег, плаше се хладноће и зимских месеци. Многи би желели да оду одавде, али немају лична документа. Kинеске газде, кажу нам, узеле су им пасоше, а вијетнамска агенција која их је ангажовала, прекинула је сваки контакт са њима када су стигли у Србију,
И тако им не преостаје ништа друго осим да сваки дан одлазе на посао, због ког су и дошли на други крај света. На два точка, опремљени шлемовима чије боје указују на то које су националности. У правцу градилишта, и за њих, неизвесне будућности.
Извор: Н1/Wебхералд
