Од заштитника грађана Саше Јанковића стигло је упозорење премијеру Александру Вучићу да су мере штедње зарад економског опоравка земље довеле до укидања неких услуга намењених деци и додатно отежале положај најмлађих и њихових породица, као и деце којима је потребна подршка.
Заштитник поводом Светског дана детета поручује да не може бити компромиса и да интереси деце у остваривању и заштити њихових права морају да буду испред важних државних циљева. Он каже да су недовољно доступни здравствена и социјална заштита, као и квалитетно образовање. Посебно је истакао висок степен насиља у школама и бројна кршења права детета на достојанство и приватност у медијима.
Јанковић указује и на недовољно развијен систем превенције и заштите деце од насиља, а невладине организације се слажу да је све већа беда и незапосленост изродила пораст насиља над децом. Не споре да Србија има законе из те области, али примећују да изостаје примена у пракси. Позивају се и на катастрофалну статистику која говори да су међу жртвама све млађи малишани. Један од најпоразнијих забележених података је да деца чине, чак више од половине жртава трговине људима.
Да је све гори материјални положај људи у Србији додатно утицао на злостављање деце, за “Вести” објашњава координаторка београдског СОС телефона за жене и децу Мира Ивковић.
– Јављају нам се деца изнад 13 година, а најчешће се жале да родитељи не могу финансијски да испрате њихове школске потребе, као и да доживљавају омаловажавање због начина облачења, што је опет последица немаштине. Економска криза појачала је нервозу родитеља, првенствено оца који је због губитка посла или мале плате нервозан, па бес исказује на деци и жени – тумачи Мира Ивковић како се то одражава и на социјални положај деце.
Препоруке по 3.000 притужби
Заштитник је навео да је разматрао више од 3.000 притужби у области права детета, као и да је надлежнима упутио 608 препорука, које су извршене у скоро 80 одсто случајева.
– У 2016. било је 180 препорука у циљу отклањања пропуста у заштити деце од насиља и заштити права на приватност, достојанство личности, квалитетно образовање и услуге социјалне и здравствене заштите – каже Јанковић.
Девојчице се продају, дечаци просе
Заштитник грађана Саша Јанковић указује и на недовољну заштиту деце од насиља, злостављања, занемаривања и искоришћавања.
Навео је да је само у 2016. упућено је 409 притужби у области права детета од којих се чак трећина односи на насиље над децом, указујући да надлежни не препознају на адекватан начин, нарочито сексуално злостављање и искоришћавање.
Катарина Ивановић: Новца ни за храну
Према подацима организације Астра, деца чине 50 до 60 одсто идентификованих жртава трговине људима. При том, доња граница се све више спушта, и сада су најмлађе жртве трговине деца од седам година.
– Незапосленост и сиромаштво су главни узроци насиља над децом. Бележимо сексуалну експлоатацију код тинејџерки, док је код дечака доминантно просјачење. Узрок оба вида злостављања јесте чињеница да та деца немају новца ни за храну и траже га на улици, али и принудна када доспеју у канџе организованих криминалних група – каже за “Вести” Катарина Ивановић из ове организације.
Она додаје да је Србија у приступним преговорима са ЕУ ратификовала сва међународна документа, али да је проблем њихово спровођење у пракси.
– Приметна је да и недовољна координација у ланцу надлежних органа, као и чињеница да жртве ретко у судским поступцима остварују права – каже Катарина Ивановић.
Јаз од малих ногу
У Србији су сиромаштвом највише погођена деца и породице с више од двоје деце, саопштио је Уницеф.
Наводи се и пример да у Србији у вртић иде само девет одсто најсиромашније деце, док из најбогатијих домаћинстава обданиште похађа чак 82 одсто.
Вера Симић: Насиље у наслеђе
Према речима Вере Симић из крагујевачке Оазе, насиље у породици се на неки начин наслеђује јер дете посматра однос родитеља, па исти модел примењује кад одрасте. Тако је, додаје она, било случајева да је муж злостављао жену, а да јој сада то на исти начин ради и син.
– Држава мора више да ради на превенцији насиља и заштити најмлађих. Често је закаснела реакција надлежних који жену и децу измештају даље од насилника или кад су деца већ загазила у криминал, наркоманију или алкохолизам – наводи Вера Симић.
Сви заказали
Координаторка Сигурне куће за жртве породичног насиља Весна Станојевић објашњава за наш лист да би осим полиције, центара за социјални рад и правосуђа, треба да реагује и здравство.
– Лекари су дужни да пријаве уколико примете последице насилништва, нарочито над децом и да одмах позову полицију- каже Весна Станојевић.
Д. Декић – Вести
