Друштво

Док регион брише све што асоцира на Србију, на нашим таблама и даље живи братство и јединство

СРБИЈА по називима улица и даље живи у добу „братства и јединства“. У нашим градовима можемо набројати чак 16 загребачких, 50 сарајевских, 17 љубљанских, 24 скопске и 20 подгоричких улица. Такође, има пет хрватских, 27 македонских, три словеначке, 34 црногорске, 48 босанских, али и 218 улица Маршала Тита.

За разлику од нас, у бившим републикама, почетком деведесетих, „очишћене“ су табле које асоцирају на градове, места и историјске личности из Србије. Београдска улица, на пример, још постоји само у главним градовима Македоније и Црне Горе – немају је ни Загреб, ни Љубљана, нити Сарајево.

Али, зато само у Београду чак 120 улица „кити“ се називима везаним за Хрватску. У личним картама Београђана, може се наћи Хварска, Дравска, а ту су и улице кнеза Трпимира, бана Петра Зринског… Ријечка, Задарска, Шибеничка, Имотска, Сплитска, Зларинска, Осјечка… У самом центру града може се прошетати Загребачком, Палмотићевом, Далматинском… Чак 360 уличних табли у нашој престоници асоцира на Босну и Херцеговину.

Слична ситуација је и у унутрашњости Србије, где се нису брисала имена улица.

Према речима Слободана Станимировића, председника београдске Комисије за именовање улица и тргова, Београд не бежи од своје прошлости.

ЗАГРЕБ ГЛАВНИ град Хрватске има 5.065 улица. Од тог броја само називи десет мањих улица које асоцирају на Србију, односно Војводину. Своје место на мапи Загреба имају Алибунарска улица, Апатинска, Земунска, Петроварадинска, Бачка, Сомборска, Суботичка, Румска, Сланкаменска, као и Трстеничка улица из централне Србије.

– Без обзира на ратове, историју не можемо мењати променом табле. Београд је велика регионална метропола, широког срца, отворена за све. То што нема у другим градовима бивше Југославије назива улица из Србије, то је њихова срамота – каже Станимировић.

И према речима др Ђокице Јовановића, са Института за социолошка истраживања Филозофског факултета, називе улица који су настали између два рата и у време комунизма не би требало мењати.

– Добро што је што су ти називи остали. Уколико постоји потреба да се мењају, онда би било пожељно да се врате само стара имена, која су постојала пре ових постојећих – каже др Јованови.

За разлику од др Јовановића, професор др Милан Брдар, оштро оптужује власт која још није раскрстила са југословенством, наводећи пример власти бивших република СФРЈ.

– Ако је неко нас избрисао, онда и ми морамо тако реципрочно да одговоримо. У Хрватској се свакодневно лупају табле са ћириличним називом, запаљно је два милиона књига – огорчено прича др Брдар.

Др Брдар се осврнуо на велики број установа широм земље где још нису склоњени грбови и табле са петокраком и шест бакљи.

Сами Београђани имају различита мишљења о именима улица, које асоцирају на бившу „браћу“.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. Sto godina su nas učili da budemo Jugosloveni, proliveno je je puno srpske krvi na propalu državu u kojoj su drugi koji nikad nisu imali ni državu ni naciju dobili sve što su tražili a mi smo dobili rujinu od države kojoj se neznaju ni granice i većina naroda nezna dali su Srbi ili su Jugosloveni.

  2. Наравно да свим овим улицама треба променити називе. Такође треба променити назив и оном булевару на Новом Београду ( и другим сличним булеварима и трговима ) а његове “ауторе” ( лично мислим ) похапсити.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!