Ратни војни ветерани и ратни војни инвалиди не одустају од својих захтева, те су већ десети дан, почев од 5. октобра, у Пионирском парку, испред Председништва Србије, захтевајући разговор са председником Александром Вучићем.
„Скуп на овом месту је једини начин да нас примете држава и државни органи. Циљ нам је да будемо примљени на разговор код председника Србије Александара Вучића. Овде смо већ десет дана, али је све веома мало присутно у медијима, као да је забрањено извештавати о овоме. Нас гледају као социјалне случајеве и односе се према нама без поштовања. Закон мора да се мења, потребно је пуно корекција. Удружење Ратних војних инвалида које је учествовало у изради закона је, на неки начин, у сукобу интереса. Подржавају нас али од њихових односа са министарством зависи и њихово финансирање“, наводи Веселин Узелац, ратни војни инвалид из Суботице.
„У решавању борачких питања имамо примере из света и на њих треба да се угледамо. Нигде посттрауматски стресни поремећај није ограничен на пет година, као код нас, након чега долази до остваривања права на основу те болести и болести које он изазива. О томе не могу да говоре правници него медицина, али ми немамо законску основу да остваримо своја права на основу те дијагнозе. Обећања од председника за решавање наших проблема трају већ две године и обећано је пуно тога, али мало тога конкретног је и учињено. Сама чињеница да смо ми овде десет дана показује какав је однос државе према нама и колико нас чују и виде“, каже Ненад Станић, ратни ветеран из Чачка и организатор скупа.
„Нама се представници власти обраћају као да смо сви ми необразовани и неупућени. Министар нам је рекао да ће предлоге које смо ми износили на јавним расправама предати радној групи па ће она да уобличи нови предлог нацрта закона па када то ураде онда ће да преда Влади, па ће се видети да ли то може да се изведе финансијски или не може. Онда би предлог нацрта дошао до председника државе, па ако он одобри онда ће да иде у скупштину. Како је све на адреси председника ми смо сада овде. Ми се надамо пријему, бар да нас неко саслуша, али изгледа да се слушају само паразитска удружења која живе на рачун државе“, мисли Миодраг Мокан, ратни ветеран из Панчева.
Данас.рс
ja pisa i pisa, zlorecih, psovah i sve naj ruznije sto medj narodom cuh, ponovih, da to ni ker s maslom ne bi polizao, a djavo osto djavo, a majmun majmunem. — ono nije uobicajeno nekog napadati, niti se od zlikovca i monstruma covek cestiti sme braniti, da ga po sudovima ne bi terali, u pomrcini sacekali ili sa ledja ubili, u ludnicu odveli a otuda u sanduku na groblje poslali. — svak jezik za zube, ako ih ima, pa cuti.
— ja resio sam sebi kum biti i PICOUSTIM se nazvati, pa mozete me psovati i grditi, pa i druga imena dati, necu se ljutiti ni po sudovima vas terati. — nego ne stedite me, opisite moje lopovluke, moje ljudozderske zlocine, moju izdaju, ma sta vam na um padne. — nadam se da drag nam redaktor se nece ljutiti, da ce te olasksanje osetiti al i casnu duznost ispuniti, jer ste se protiv zlocinca pobunili, ne morate negde u vrzinama u rupu nista saptati i cekati zovu izrasti, a ja iskusni starac bicu vam veoma zahvalan.