У КЛИНИЦИ за онкологију у Нишу нестало је цитостатика “гемзар”, па су пацијенти тешко оболели од рака тренутно без терапије, јер снабдевач нишком Клиничком центру не испоручује те ампуле. Проблема са онколошком терапијом има и у Пожаревцу и у још неким центрима у Србији. У Републичком фонду здравственог осигурања, међутим, тврде да су несташице тренутне и да ће за неколико дана снабдевање бити стабилизовано.

У КЦ “Ниш” кажу да су на време потписали уговор са добављачем, фирмом “Фармалогист”, али су добили одговор да још не могу да им испоруче цитостатик “гемзар”, јер нема атест за коришћење Агенције за лекове и медицинска средства.

– До пре 20 дана имали смо ове амупле и благовремено смо наручили нове количине – каже за “Новости” др Зоран Радовановић, директор Клиничког центра. – Управа КЦ и ја лично се извињавамо пацијентима којима не можемо да дамо терапију иако су тешко болесни.

Први човек КЦ “Ниш” предочава и да је проблем што се цитостатик набавља централизовано, односно преко РФЗО, и тог лека има у магацину фирме преко које га узима Клинички центар. А док се чека атест за “гемзар”, у КЦ “Ниш” не могу ни на који други начин да га набаве.

Слично је и у Пожаревцу. Др Срећко Босић, директор Опште болнице, каже да цитостатика нема од прошле недеље, и да су о томе обавестили РФЗО.

ОД НИША ЗАВИСЕ МИЛИОНИ

У КЦ “Ниш” кажу да је њихова институција специфична, и да не може да се пореди са севером Србије, јер само у Београду постоји више установа терцијарне заштите. А ка нишком КЦ гравитира око 2,5 милиона људи, од којих је у току прошле године само трећина била из Ниша.

– Добављач “Фармалогист” је на централном тендеру понудио два иста лека од различитих добављача (“гемзар” и “гемцитабин ебеве”). Све количине “гемзара” су испоручене прошле недеље онколошким клиникама, а сваког тренутка очекује се и сертификат анализе у АЛИМС за “гемцитабин ебеве” – речено је јуче “Новостима” у РФЗО. – Ово нису алармантне ситуације, у питању су краткотрајне несташице од неколико дана и већ смо јавили добављачу да с нама контактира како бисмо ургирали у АЛИМС да изврше анализе по приоритету.

У нишком клиничком центру објашњавају да су остали и без других скупих лекова, јер Републички фонд за здравствено осигурање бира фирму која ће снабдевати све здравствене установе у Србији.

Према првим проценама, у овој години дефицитарни ће бити пејсмејкери, сочива и стентови, а постоји бојазан да неће бити довољно ни ортопедског и потрошног материјала као што су хируршки конци, каниле, рендгенски филмови и анестезије.

– У току прошле године ми смо од РФЗО наплатили око седам милијарди динара, а у овој години моћи ћемо готово 1,5 мање – упозорава др Радовановић. – То само значи да ће ова година бити још тежа него претходна, јер свега онога за шта су се пацијенти жалили досад да повремено недостаје, тек сада неће бити у довољним количинама.

У РФЗО, међутим, кажу да су до закључења оквирних споразума здравственим установама испоручене много веће количине лекова него што су установе планирале према својим потребама.

– Нажалост, установе не повлаче лекове рационално и према реалним потребама – објашњавају у РФЗО. – То су најбитнији разлози због којих добављачи не могу да увезу количине лекова које би у сваком тренутку, свакој установи у Србији, биле на располагању за 24 сата.

У нашој највећој здравственој установи, Клиничком центру Србије, рецимо, нема никаквих проблема са снабдевањем лековима. То је за “Новости” потврдио је у среду проф. др Миљко Ристић, директор КЦС.

Новости