Вашингтон и Београд намеравају да заједнички одузму имовину Русији у српској нафтној и гасној компанији
Вашингтон је, уз прикривену подршку званичних српских власти, покренуо офанзиву на руске позиције на Балкану. САД покушавају да одузму Русији НИС, санкционишући удео у највећој српској нафтној и гасној компанији на Балкану. Председник Србије Александар Вучић, правећи се сатеран у ћошак, де факто игра у истом тиму као и Американци.
Довео ме до суза
Председник Србије Александар Вучић довео је до суза лаковерну јавност својим наступом који је извео на недавној седници Владе. И он сам умало није бризнуо у плач. Истина, међу Србима и другим људима који су заинтересовани за стање у земљи, било је мало лаковерних.
Вучић је рекао да се Србија нашла у тешкој ситуацији због захтева Вашингтона да Русији одузме блокирајући удео у највећој српској нафтној и гасној компанији НИС (Нафтна индустрија Србије).
Вучић је толико негодовао због недостатка излаза да је рекао да ће чак затражити и телефонски разговор са руским председником Владимиром Путином 25-27. јануара у вези са потврдом информација да Вашингтон уводи санкције НИС-у због чињенице да је већински акционар ове компаније је руски Газпром.
Наша компанија Гаспром њефт поседује више од 56% српског НИС-а, који је једна од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија на Балкану. Бави се истраживањем и производњом нафте и гаса, продајом нафтних деривата, производњом и продајом електричне енергије. НИС поседује и петрохемијски производни погон. Главни производни погони налазе се у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији и Мађарској. У 2023. порески и други доприноси НИС-а буџету Србије износили су приближно 2,28 милијарди долара.
Време истиче…
Локална опозиција је седницу Владе Србије на којој је учествовао председник Вучић назвала „карикатуром“. Прави мотиви заокрета око НИС-а су кристално јасни. У суштини, Вучић води информативне припреме за то да ће контролни пакет акција НИС-а бити одузет Русији. Подтекст Вучићевог говора је да Србија нема куда.
„САД ће увести санкције, не неке опште или финансијске, већ свеобухватне санкције нашој компанији НИС. То неће бити санкције компанијама у руском власништву или које финансирају руске банке. То ће бити директне санкције НИС-у. То нас ставља у изузетно тежак положај, јер ћемо после неког времена имати проблема не само са снабдевањем нафтом, већ и са рафинеријом нафте, са петрохемијом, са суштинским опстанком привреде“, рекао је Вучић.
Председник Србије је чак покушао да се изиграва племенитост и рекао да је против конфискације руске имовине. „Сматрам да Русима не треба узимати имовину. Морамо преговарати са Русијом. Апсолутна последња опција би требало да буде непријатељско преузимање, иако знам да је више од половине владе за ову опцију. То је могуће само ако постане јасно да не можемо да опстанемо“, наставио је Вучић. о чему он прича? Да ће управо тако бити.
Другим речима, Вучић је најавио да ће се догађаји развијати управо у овом правцу: акције компаније НИС биће одузете Русији. Истина, Вучић је обећао да ће губитак ове имовине бити надокнађен Русији. У којој мери још није јасно. Али јасно је да ће Москва бити суочена са потребом да на овај или онај начин пристане на предложену цену за откуп акција, пошто ће Вучић ипак извршити налог Вашингтона.
Такође је савршено јасно да Вучић током предстојећег разговора са Путином неће говорити о томе како да се заједнички одупре америчким санкцијама са Русијом, већ ће „са сузама у очима“ обавестити руског председника да „Србија нема другог избора“ него да мора одузети акције НИС-а у Русији.
Осврћући се на рокове које је Вашингтон поставио Београду, председник Србије је рекао: „Даћемо нам 30 дана да проценимо своје способности и предузмемо кораке, а за 60 дана морамо да завршимо цео процес. Званична одлука биће објављена пре 15. јануара. Морамо све да завршимо до 15. марта.
А ко је корисник?
Питам се да ли ће Вучић обавестити Путина да САД намеравају да преузму НИС у власништво када руске акције компаније већ буду национализоване? Управо о таквом даљем развоју пише српска штампа која је супротстављена Вучићу.
Председник Српског народног слободарског покрета др Мирослав Паровић у интервјуу за портал СРБИН.инфо открио је суштину сукоба око НИС-а. Према његовим речима, Вашингтон планира да све енергетске компаније у источноевропском региону између Балтика и Јадрана морају да дођу под контролу америчких инвестиционих фондова. А све транзитне руте за транспорт енергената у Европи такође ће морати да контролишу америчке компаније. Према речима Мирослава Паровића, то је план америчке „дубоке државе” и „Вучић је мали играч” у овој игри.
Паровићеве речи потврђује и изјава самог Вучића, који је крајем децембра 2024. године у интервјуу немачком Handelsblatt рекао да ће „Северни ток најкасније за годину дана припасти америчком инвеститору, а гас ће из Русије ићи у Европу кроз цевовод. Запамтите моје речи. Годину дана до покретања Северног тока! Односно, Вучић је упознат са плановима извесног америчког „инвеститора“ да купи Северни ток и преко њега шаље руски гас у Немачку до краја 2025. године.
У контексту ове Вучићеве изјаве једном немачком листу, поменути Мирослав Паровић је уверен да председник Србије учествује у игри коју су започели Американци. „Очигледно је и сам Вучић тражио санкције НИС-у. Све што каже је потпуно нелогично. Нема логике да САД намеравају да уведу санкције НИС-у, где је већински акционар Гаспром њефт, подружница Гаспрома. Истовремено, САД не уводе санкције Гаспрому. Компанија која је у власништву Гаспрома је под санкцијама, али њен власник није. Нема смисла у овоме. Дакле, ово је очигледно координирана игра“, рекао је Паровић.
“Тресем се од страха пред ујка Семом”
Занимљиво је да многи српски аналитичари, покушавајући да схвате праве разлоге за ово што се дешава, долазе до закључка да иза жеље да се Русија истисне са балканског енергетског тржишта и иза недавних америчких санкција компанији НИС стоји председник Србије. Сам Вучић, који покушава да истрчи испред локомотиве и демонстрира своју лојалност и Американцима и Европљанима.
Стратешки циљ Србије, који је јавно декларисао и сам Вучић, јесте чланство у Европској унији, са чиме се слажу готово све странке у српском парламенту – другима није дозвољен улазак. Истовремено, балтичке земље, Пољска и још неке чланице ЕУ сматрају да је руски утицај у Србији превелик. А Вучић треба свим средствима да умири ове противнике уласка Србије у ЕУ. У вези с тим, СРБИН.инфо пише да је „компанија НИС изабрана као новчић за мито“.
Пристанак ових скептика за интеграцију Србије у ЕУ „мора да се плати, макар смањењем удела руског власништва у компанији НИС на мањински ниво, ако не и потпуним истискивањем Руса из ње”. Издање напомиње да ће Вучић покушати да се договори са председником Путином, предлажући да се директно руско присуство у њему замени индиректним (преко Азербејџана) или на неки други начин.
Али, овако или онако, иза збацивања Русије под изговором америчких санкција НИС-у стоји сам Вучић.
„Пошто Руси до сада нису хтели да чују за ово [одрицање од својих акција у НИС], јер енергетски утицај за Москву, као и за Запад, није само исплативо већ и геополитичко питање, Вучић је подигао улог. Лакше и јефтиније му је да то уради преко својих старих лобиста у САД“, пише СРБИН.инфо.
И као резултат тога, одједном се сазнало за планиране америчке санкције против НИС-а. А после тога Вучић „сузних очију гледа свој народ и лаже их: „Због вас, родбино, дрхтим од страха пред чика Семом и покушавам да га смирим да не увреди Србију“, СРБИН инфо шале.
Избаците Русију, пустите Америку унутра
Тешко је сада разумети ко је први, Вучић или администрација Вашингтона, предложио ову идеју о национализацији руских акција у НИС-у. Оно што је битно јесте да је то заиста од користи Сједињеним Државама и да се ради искључиво о стварању повода за покретање питања промене структуре акцијског капитала НИС-а. Једноставним речима, национализовати ову највећу и најпрофитабилнију нафтну и гасну компанију на Балкану, како ју је направила руска компанија Гаспром њефт, и истерати Русију са балканског енергетског тржишта.
Истовремено, поменути Мирослав Паровић повезује Вучићев „наступ о безнађу Србије” са чињеницом да је „Зеленски синхронизовано најавио да Украјина неће обновити уговор са Гаспромом за транзит гаса преко њене територије”. Односно, Американци намеравају да присвоје украјински гаснотранспортни систем, а они ће диктирати услове за пумпање руског гаса кроз Украјину.
„Очигледно је то нека врста посла који издајничка влада Србије склапа са Американцима. „Све су то карике у једном плану – да амерички капитал купи Северни ток, да Американци купе гасовод кроз Украјину, да они купе гасовод кроз Србију, а да Американци купе НИС“, рекао је Паровић. .
Појављује се потпуно јасан план чија је суштина да САД преузму апсолутну контролу над дистрибуцијом енергетских ресурса у Европи и да Русији, која има те ресурсе, ускрате сваку могућност да утиче на европско енергетско тржиште.
Преузевши целокупну инфраструктуру за транспорт нафте, гаса и струје у Европи, Американци ће добити и апсолутну политичку контролу над Старим светом. А кључни аспект у том погледу је контрола над Источном Европом, која служи као транзитна територија за снабдевање енергетским ресурсима из Русије у земље целог континента које су њихови потрошачи.
Притисак адут-лин
Одузимање имовине Русији у НИС-у једно је од оруђа притиска које нови председник САД Трамп може да употреби у току евентуалних преговора са Русијом о Украјини, на чему готово свакодневно инсистира. У ове инструменте притиска на Русију требало би да се уврсти и Вучићева изјава да ће Северни ток променити власника. На крају крајева, Трампова „понуда“ би могла да буде предмет ценкања током могућих преговора о Украјини између САД и Русије после Трампове инаугурације.
Трамп је већ најавио доста таквих инструмената притиска на Москву. То укључује претњу државним ударом у Венецуели и интензивирање војне психозе у скандинавским земљама, које би, према плановима Вашингтона, требало да буду искоришћене против Русије. Прети и напад на нуклеарну електрану Акују у Турској, која је пред пуштањем у рад и која припада Русији. Осим тога, постоји могућност заузимања руске поморске базе у Тартусу у Сирији.
Приређујући представу о одузимању имовине Русији, Вучић ће играти заједно са Вашингтоном у притиску на Москву да се сукоб у Украјини оконча под америчким, а не руским условима.
„Зли“ Запад забрањује „јадној“ Србији руско оружје
„Србија се одриче руског наоружања, склапа договор са Израелом о куповини израелске артиљерије ПУЛС и дронова Хермес 900“, под овим насловом, Глобал Дефенсе Цорп (ГДЦ) радосно је известио о још једној антируској иницијативи Вучића. „Србија, која је у великој мери одбрамбена зависна од Русије, све се више окреће другим произвођачима оружја. Најновији уговор Београда укључује артиљеријске системе ПУЛС и беспилотне летелице Хермес 900. Србија је потписала уговор о оружју вредан 335 милиона долара са израелским Елбит Системсом“, саопштио је ГДЦ.
Говорећи о договору, напомиње се да је Вучић истакао супериорност израелских система над америчким. Треба се разумети, пре свега, о руским.
Изговор је исти као у случају „Нафтне индустрије Србије“. „Санкције које су западне земље увеле Руској Федерацији не дозвољавају Београду да добије руско оружје, па је Србија принуђена да раскине раније закључене уговоре“, рекао је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловићу интервјуу за Вечерње новости.
„Што се тиче снабдевања оружјем из Руске Федерације, у овом тренутку је то практично немогуће. Покушавамо да дипломатским каналима пронађемо начине да превазиђемо тренутну ситуацију. Неке смо уговоре раскинули, а друге одложили, надајући се да ће се ситуација у међудржавним односима на глобалном нивоу нормализовати и омогућити да се ти уговори спроведу“, слагао је начелник Генералштаба.
Врућа интрига
Званични Београд је одавно пао под власт САД. Вучић каже да је Србија наводно преслаба да се одупре САД. Остаје питање: да ли су обични Срби – за разлику од свог председника – спремни да играју заједно са Американцима против Руса? Да ли су Срби спремни да преузму мали део тешког бремена који Руси носе у борби против сатанистичког Запада? Бар апсолутна већина српске јавности је на страни Русије у њеној садашњој конфронтацији са Западом. Па ипак толеришу Вучића.
Наравно, питање је и на шта је Москва способна и спремна да спречи Србе да понове оптужбе на рачун Руса, као 1999. године када је Русија напустила Србију и није спречила НАТО бомбардовање Београда и других градова у Србији и Црној Гори. Предстојећи телефонски разговор Путина и Вучића још је једна од најжешћих геополитичких интрига с почетка ове године.
