ДОКЛЕ ЋЕМО ДА ЋУТИМО И ТРПИМО ИЖИВЉАВАЊЕ? Срби доведени у патолошко стање колективног страха

Ћутолози практично својим ћутањем подржавају овакву власт, иако шапатом тврде како су против ње. Не зна се ко је заправо одговорнији за несношљиво стање у држави – ћутолози или власт. Једино чега се плаше и једни и други је Побуна. Тешко је утврдити ко више.

Бесрамно ћутање појединаца довело је Србију у патолошко стање колективног страха да се проговори о било чему што су, иначе, нормални и пристојни грађани дужни да говоре. Тако је створена идеална ситуација за накарадну напредњачку власт да буквално раде шта хоће.

По систему кад се ви не буните на све ово, а видите и осећате колико вас крадемо, варамо и понижавамо сваког дана, онда ћемо бити још жешћи и беспризорнији. И тако и владају. Без страха и икакве одговорности. Јер ћутање је практично разорило Србију. Довело је до дна које као да нема крај.

Ћутање је много заразније и опасније од тренутне короне. Оставља далекосежније последице. Ови простори свашта памте, па и појаву ратних и антиратних профитера који су се обогатили на народној муци. Али не памте оволики број профитера ћутолога који своји ћутањем обезбеђују себи на дневном нивоу своје право да ништа не знају и не чују, како би сачували и одбранили сопствене животне привилегије стечене пре свега ћутањем.

Ово никада није било, рећи ће вам свако кога сретнете, пре него што отпочне приватну жалопојку о стању у држави и понашању бестијалне напредњачке клике. Али о тим, сасвим јасним и провереним чињеницама, неће проговорити јавно по цену свега. Гледаће и трпети бескрајно. Ћутолози практично својим ћутањем подржавају овакву власт, иако шапатом тврде како су против ње. Не зна се ко је заправо одговорнији за несношљиво стање у држави – ћутолози или власт. Јер једни без других не могу да функционишу. Власт се храни и јача њиховим страхом, они својим ћутањем штите себе и све чине да ова власт делује несмењиво.

Једино чега се плаше и једни и други је Побуна. Тешко је утврдити ко више. Ћутологе свака, макар и појединачна Побуна страшно иритира и подсећа их на то шта су и ко су и колико је неприхватљиво и штетно њихово понашање. Дошло је дотле да им чак и наслов књиге која садржи Побуну страшно смета и стављају је на игнор, као и све остало.

С друге стране, напредњачка власт је у хроничној паници од сваке и најмање Побуне, јер знају да то може бити окидач који врло брзо њих од неприкосновених властодржаца може претворити у скроз небитне ликове, што су иначе и били целог свог живота. Да не говоримо о могућности преиспитивања и одузимања свега оног што су нелегално стекли и опљачкали од сопственог народа. А тога има напретек, знају сви.

Зато у Србији није проблем што се председник Вучић идентификује са неким Вучићевићем и њему сличним, говорећи истим језиком, исте ствари. Јер, Вучићевић је експонент и слуга сваке власти. Био и остао. Пронађеш неког са дна каце и он те без поговора служи и брука. Много је већи проблем, а и о томе се на чудесан начин ћути, што је специјални изасланик председника Вучића нико други до Веран Матић. Бивша медијска икона која је и после нескривеног и беспризорног слугераја према Вучићу и напредњацима, за разлику од Вучићевића и даље потпуно недодирљив. О томе се као и о свему битном у српској јавности ћути. А питање је врло једноставно – како можеш да будеш специјални изасланик доказаном убици медија? Зар те нимало није срамота да служиш човеку који је комплет разорио Србију, а медије највише? Оне медије које си готово до јуче здушно бранио управо од таквих.

Та и слична питања нећете нигде моћи да чујете, јер их прекрива прећутни договор о ћутању који потпуно искључује постојање јавности. Чак и на условно слободним друштвеним мрежама. Веран Матић није нажалост једини. Много је таквих који су декларативно против ове власти, а суштински их подржавају и служе, страшније и опасније од сваког страначког бота. То су они који се стално позивају на некакву лажну објективност заогрнуту у веома спорну професионалност, осуђујући сваку врсту насиља, истовремено изједначавајући цепање сакоа Марјану Ристичевићу са шест метака у леђа Оливеру Ивановићу. Ћутање, али и лицемерно несврставање ни на једну страну је практично директно сврставање уз овакву власт. И зато читава ситуација у Србији делује безнадежно. Као да нема излаза из ћорбуџака у који су нас довели недемократска власт и декларативно демократски настројени ћутолози. Па се после чудимо како је могуће да Сенат Универзитета у Београду делује и понаша се као главни одбор СНС, а министарство културе и Кризни штаб базде на примитивизам, бесчашће и непотизам.

Побуна је вакцина и за једне и за друге. Бесплатна и делотворна. Зато од Побуне и беже као ђаво од крста. Јер једино их искрена и недвосмислена Побуна искључује и брише трајно. Као облик понашања, као неизговорени став. Посебно што нас неће зле власти ослободити ни америчка коњица, ни руски козаци, ни кинески комунистички мандарини. Још мање еврофанатици из било које земље чланице ЕУ. Неће чак ни црква, ни свевишњи Бог. То морамо урадити ми сами. Ћутање је већ нанело довољно штете и потпуно је пасе.

Време је за Побуну!

Срђан Шкоро, Директно.рс