Иако је Закон јасан и каже да предмет реституције не може бити отуђен или дат у закуп, случај са којим се сусрео Богдан Вељковић говори да је то ипак могуће. Kао наследник Стојана Вељковића, некадашњег министра правде и власника некада најмодернијег београдског хотела Српски краљ, већ 15 година се бори да поврати имовину коју су стицали његови преци.

Хотел је постао руина у бомбардовању 6. априла 1941. После Другог светског рата плац је национализован, а у 21. веку постао је предмет реституције.

Међутим, летос је на сајту Републичког геодетског завода Вељковић сазнао да је плац на углу Париске у Узун Миркове улице добио новог власника – Химмел
градњу.

– Реч је о државном земљишту. Kако може то да постане приватно? Они су то добили као поклон. То је један од најбољих плацева на Балкану – испричао је за медије Вељковић.

Он је додао да је увидом у регистар Агенције за привредне регистре сасвим јасно да је реч о мутним радњама.

– Видећете да имају капитал од 50.000 динара. Ја сам скоро сигуран да је то нека шема са инвеститором који има шопинг центар. Покушао сам да сазнао о чему се ради у Републичком геодетском заводу, али су они одбили да покажу документацију на основу које је плац припао Химмел градњи – рекао је Вељковић.

Након што је у медијима изнео ове податке, Вељковића је Републички геодетски завод обавестио да ће ипак дозволити увид у предмет. Председник Удружења Српска лига, које окупља старе власнике Владимир Лешић истиче да је то огледало Србије.

– Kад је реч о јавним књигама, свако од нас има право да затражи и добије увид у јавна документа. Међутим, у Србији влада селективна правда. Геодетски завод чува информације за себе. Благим допунама и изменама Закона људи грабе немилице државну имовину, а посебно ону која је предмет реституције. Правда је селективна, до информација долазите само ако поједини нормални медији на светлост дана изнесу шта се дешава – истакао је за “Вести” Лешић.

Он истиче да се ради на томе да све падне на терет грађана.

– Министарства грађевинарства, пољопривреде или саобраћаја својим лобистичким технологијама чине све да раскрчме ту имовину, да не врате оригиналним власницима, и да цео терет пребаце на грађане Србије, а да они могу да уживају у тој имовини. Очигледно је да је организована кириминална група све време у акцији пљачкања. У питању су експилатори, а експилација је друмско разбојништво, посебно крађа туђег наследства – закључио је Лешић.

Исплата одложена за три године
Исплата одштете за имовину одузету после Другог светског рата требало је да почне 15. децембра, али је изменама Закона о враћању одузете имовине предвиђено да се овај рок помери за још три године.

Оно што је предвиђала исплата јесу обвезнице које ће добити стари власници и њихови наследници. Реч је о аконтацији у висини од 10 одсто од процењене вредности конкретне имовине. Остатак обештећења биће исплаћиван у обвезницама са годишњом каматом од два одсто. У зависности од година потражилаца у реститицији, зависиће и рате у којима ће оне доспети на наплату.

Особе млађе од 65 година моћи ће да рачунају на 12 једнаких годишњих рата, оне које имају између 65 и 70 година на 10 рата, а старији од 70 у пет годишњих рата. У случају Богдана Вељковића, то ће бити у пет годишњих рата, када он буде имао 82 године.

Од плацева до слика
Богдан Вељковић и његова старија сестра Kатарина потражују поред земљишта порушеног хотела Српски краљ и плацеве са зградама и кућама у Kрунској, Донској, Илинденској улици, Воје Вељковића, Војводе Довезенског, у Булевару војводе Мишића где је био Стари млин, земљиште, кућу и 32 зграде које чине пивару “Ђорђе Вајферт”, на десетине хектара у Параћину, Смедереву. Поред имовине, Вељковићи су поседовали и вредне збирке уметничких предмета и збирку од 250 слика најчувенијих домаћих и страних сликара, колекције порцелана и вредна збирка ћилима и тепиха.

А. Вучићевић – Вести