Уметност треба да провоцира, али где, када и како? Министарство културе јуче је коначно одлучило да из излога Културно информативног центра Србије у Паризу буду уклоњен експонат Мики Мауса и Паје Патка, приказаних у симулирању секса – отпозади!
Да умеће сопственог унижавања буде веће, изнад улазних врата установе која треба да упознаје свет са српском културом баштином стоје фотографије Белог анђела, најчувеније српске средњовековне фреске из манастира Милешеве. Једна изложба успела је тако да споји понос на наслеђе и модерне културне концептуалисте којима је провокација почетак и крај стваралаштва.
“Бесполна бића”
Само дан раније из Министарства културе су имали речи разумевања за аутора, поручивши да се “често у савременој уметности дешава да садржај зависи од учитавања”.
– Уколико у овој скулптури видите експлицитан чин двојице стрип јунака, она би била неприкладна за установу где је постављена. Ако уважимо уметниково виђење да је реч о бесполним бићима, ова поставка се не разликује од других у Паризу у облику савремене уметности – гласило је објашњење начелнице Одељења за међународну сарадњу и европске интеграције у култури Јагоде Стаменковић.
Након згражавања Срба у Паризу, али и целопкупне јавности по интернет форумима и шефа диломатије Ивице Дачића, из Министарства културе стигло је саопштење о уклањању спорног експоната, уз пребацивање одговорности на кустоса изложбе Ксенију Маринковић и директора КИЦ-а Радослава – Лалета Павловића.
Велика посећеност
Радослав Павловић, познати драмски писац и некадашњи саветник председника Томислава Николића, истакао је да се већ показало да ће ово бити најпосећенија изложба која је организована у КИЦ-у за последњих неколико година.
– Ова скулптура, дакле, више говори о нама него о Дизнијевом стрип двојцу. Треба имати на уму и да сексуалне конотације у Паризу одавно не изазивају пажњу јавности на какву смо навикли у Србији – закључио је Павловић.
Криви кустос и директор
“Дело о коме је реч није се налазило у визуелној документацији приложеној уз конкурсни материјал, те стога одговорност за његово појављивање у излогу КИЦ-а Србије, припада искључиво кустосу изложбе и директору Центра”, тврди накнадна памет надлежних у Министарству културе.
Испало је да је Програмска комисија била обманута кад је између неколико десетина пристиглих предлога изабрала баш дела неформалне уметничке групе Димензија. Креативни творац “Паје и Микија” у необичној пози је Милорад – Мића Стајачић, члан Димензије. Према сопственом признању, директор КИЦ-а Радослав Павловић поставио је аутору скулптуре питање примерености, али га је овај успео уверити у тезу “да су оба Дизнијева јунака бесполна бића и да су све асоцијације производ нашег личног тумачења и виђења”.
После инцидента пролетос када је скоро дошло до физичког обрачуна директора Павловића са двојицом запосленика по уговору и када је кулминирао његов сукоб са тадашњим амбасадором Србије у Паризу, који се завршио сменом дипломате, спорни експонат је само нови скандал на тасу јединог културног центра Републике Србије у свету.
Похвала ауторима
Изложбу српског савременог стваралаштва под називом “Крај и почетак”, уметничке групе Димензија, подржала је комисија Министарства културе и информисања. Комисију, која предлаже програме за КИЦ, чине драматург Бобан Јевтић, историчарари уметности Ана Богдановић и Уна Поповић, историчар Станислав Сретеновић и пијаниста Јованка Вишекруна.
У одлуци да се определи за поменуту изложбу, комисија је навела:”Пројекат има висок степен репрезентативности на међународном плану и доприноси разумевању идеје и језика савремене уметности младих аутора из Србије.”
Дијаспора огорчена изложбом
Увек је тешко полемисати са уметницима и њиховим виђењем света, јер се лако може добити етикета оног који спутава уметничку слободу.
Бројни Срби у Паризу, међутим, сматрају да сексуални чин Паје Патка и Микија Мауса свакако нису суштинска слика савремене српске уметности, нити нешто што заслужује да буде у излогу националног Културног центра у граду светлости.
Изложба, којом је започета програмска сезона у српском представништву у Паризу, на отварању је представљена хвалоспевима за петоро уметника чији радови “отварају питања смисла и граница савремене скулптуре, која данас сежу у област просторних инсталација, експеримента и ангажоване уметности”.
Хвалоспев је потрајао десетак дана, да би Министарство културе, након бурне реакције српске дијаспоре, саопштило да “излагање таквог дела није у духу замишљене и правилно схваћене мисије и задатка КИЦ-а у Паризу, те овај догађај сматра пропустом у раду кустоса изложбе и одговорних у овој установи културе и непријатним инцидентом, који није требало да се догоди”.
Ј. Арсеновић – Вести
Umetnicko delo Milorada Stajcica predstavlja Vucica i Brnabicku, tj. LGBT populaciju u Srbiji, kao simbole bolesnih seksualnih odnosa izmedju bespolnih, ili istorodnih jedinki, koji ne kuliminiraju klicom zivota kao sva normalna bica, nego zatiranjem drustva, jer ga vode u izumiranje,