Србија је после Вучићевих „реформи” последњих четири године, доспела на врх листе најсиромашнијих земаља на свету, али је на последњим местима када се ради о било каквој перспективи и напретку. По просеку година, најстарији смо народ у Европи, по броју малигних обољења међу првима, а стопа смртности од рака је у Србији чак 2,8 пута већа од светског просека. Такође, први смо и по броју оних који одлазе из земље.”Не треба нам пут у Европу, асфалтирајте нам пут до куће”, поручују грађани шизофреном премијеру и његовим министрима
Америчка обавештајна агенција ЦИА, сваке године износи јавно податке о стању у земљама чланицама УН, па тако већ неколико година за редом, смешта Србију „међу четири најсиромашније земље Европе”. Према подацима ове обавештајне агенције, имамо стопу незапослености међу највишим у свету, по висини инфлације смо у рангу афричких и неразвијених азијских земаља, а по извозу потпуно инфериорни у међународној размени. Такође, према параметрима ЦИА-е, Србија је на 103. месту по висини друштвеног производа по становнику. По стопи незапослености Србија се од 200 посматраних земаља налази на 163. месту. Друштво нам праве Тимор, Габон, Доминикана, Сенегал, Џибути, а једине две европске земље коју су лошије рангиране од нас су Македонија на 181. и БиХ на 185. месту. По висини годишње инфлације Србија је на 165. месту (6,6 одсто) и поново у друштву афричких или неразвијених азијских земаља. Од европских земаља вишу стопу инфлације имају само Русија на 200. месту, Белорусија на 203. месту и Украјина на 214. месту.
Према статистичким економским параметрима ми смо и европски рекордер по стопи инфлације од 10,3 одсто, депресијацији националне валуте у односу на евро и најнижим платама. Први на свету и у Европи по броју избеглих и расељених. Први смо у Европи по броју прекида трудноће, први по стопи оболевања од рака, први међу онима који страдају у породичним злочинима и самоубиствима, гину на путевима, први по смртности на радном месту…
Ни домаћа истраживања не говоре много боље. Тако је организација под именом „Мреже против сиромаштва”, чији су резултати објављени средином октобра ове године, установила да је Србија убедљиво на првом месту у Европи по сиромаштву. Сурова реалност говори да је сиромаштво и пуко биолошко преживљавање већ одавно обухватило више од половине грађана Србије.
Грађани Србије, чак и према званичним извештајима Завода за статистику, месечно на располагању имају 61 евро за храну, односно просечно два евра дневно. У 2015. години сваки становник је просечно појео 39 килограма меса, док је европски просек износио 65,5 килограма. Сваки становник Србије је прошле године у просеку попио 46,2 литра млека, док је европски просек био 90 литара. У односу на 2014. годину опала је и просечна годишња потрошња воћа по глави становника: са 53,9 килограма на 52,4 килограма. Порасла је само потрошња хлеба са 99,8 кг на 102,3 килограма по глави становника за годину дана.
Летошње процене Европске комисије и Међународног монетарног фонда показивале су да ће, упркос евентуално повећаном расту бруто домаћег производа, Србија и даље имати најнижи БДП у региону. Бруто друштвени производ у нашој земљи на најнижем нивоу у региону.
У последње четири године, Србија је на убедљиво последњем месту у региону са привредним растом од само 2,3 одсто. Поређења ради, Македонија је у истом периоду остварила раст од 13,7 одсто.
Сви озбиљни аналитичари предвиђају да Србија никако не може да досегне предтранзициони ниво БДП-а за мање од десет година, док су поједине земље региона то учиниле још пре 20 година.
Међутим, чак ни раст БДП-а не мора аутоматски да доведе до побољшања стандарда грађана, посебно у ситуацији када у тај исти раст БДП-а статистичари урачунавају и оних 59 милијарди евра за које генерални државни ревизор Радослав Сретеновић тврди да су “проневерени” у последњих шест година и изнети из земље!
И бивши министар грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Милутин Мркоњић као и његова садашња колегиница Зорана Михајловић признали су пролетос у интервјуу „Новој економији” како је Србија на последњем месту у региону по квалитету путева.
Путеви не само да су лоши, већ их ни нема. У овом тренутку Србији недостаје најмање 320 километара аутопутева на стратешки важним правцима и неколико хиљада километара локалних путева. У народу се већ одомаћила пошалица: „Не треба нам пут у Европу, асфалтирајте нам пут до куће”. По последњем јавности доступном извештају „Путева Србије” две петине свих путева у Србији чине они земљани или од туцаника.
Не треба зато да чуди што је угледни стручни магазин „Форбс” Србију почетком године сврстао на последње место у региону када је у питању квалитет пословања. Србија има највишу инфлацију у региону (1,7 одсто), док се поједине земље у окружењу боре са дефлацијом. Исто тако, Србија има и највишу стопу незапослености (18,5 одсто).
Домаћи политичари су покушали народ да убеде како наша земља, ипак, напредује на светским листама које прате квалитет услова пословања, као што је „Доинг Бусинесс” листа Светске банке која нас је прошле године сврстала на 59. место у свету, али је променом методологије израчунавања (када су поједине афричке и блискоисточне земље лошије бодоване због неравноправности жена) она вештачки померена на 54. место, а затим ове године на 47. место. У сваком случају и овде се наша земља налази на зачељу листе земаља из региона и нема разлога за било какво славље, посебно јер се нисмо ми поправили, већ се променио начин бодовања.
Ништа боље стање у привреди неће бити ни наредних година, јер је Србија на последњем месту у Европи по издвајањима за науку. Колико мало се издваја за науку и њен развој, одлично показује пример “Регионалног центра за професионални развој запослених у просвети” (РЦУ) у Ужицу, који је летос расписао јавни позив за промоцију науке и за иновативне пројекте, који је био финансијски подржан износом од само 300.000 динара.
Са друге стране, Србија је на првом месту једне жалосне листе. „Светски економски форум” нас је сврстао на 132. од 140. места на листи направљеној по капацитету за иновације, али зато на прво место листе земаља са највећим одливом мозгова. Ово је натерало председника Српске академије наука и уметности Владимира Костића да јавно упозори како ћемо за деценију остати без стручњака потребних привреди. Већ сада, тврди Костић, имамо звања менаџера које привреда не препознаје, односно то су „стручњаци” само на папиру.
Још страшнији проблем од одлива мозгова је физичко нестајање становништва. За протеклих 12 месеци Србију је напустило 56 хиљада људи које је обухватила статистика (питање је колико је заиста отишло), а 38 хиљада људи је умрло више него што се родило. Чак је и број абортуса у Србији већи од броја новорођених.
По броју исељеника на милион становника Србија је у овој години досегла свој историјски рекорд и сврстала се у групу земаља из које становништво масовно одлази услед рата или природних катастрофа.
Већ сада Србија има највишу стопу смртности од рака у Европи, а годишње се она додатно повећава у просеку за 2,5 одсто, упозорио је др Слободан Чикарић, председник „Друштва Србије за борбу против рака”. Србија је и прва на европској листи оболелих од рака јајника, док је укупан број оболелих од карцинома 2,8 пута већи од светског просека. Чикарић је посебно указао на чињеницу да су апарати за рано откривање рака и лечење малигних тумора великом броју становника недоступни, као и да су исти у великој мери застарели.
Због ниског наталитета, високе стопе смртности и историјског максимума броја лица која су се иселила, просечна старост становника је 43 године, док је светски просек 29 година. Први пут у историји број становника старијих од 65 година је већи од броја млађих од 15, али то није постигнуто захваљујући дужем животу становника, већ ниском стопом наталитета.
Игор Милановић
Таблоид – лист против мафије
