Двомилионска престоница нема ниједну фабрику за прераду отпадних вода, сву канализацију испушта директно у Дунав и Саву. Да ли ће Поглавље 27 о заштити животне средине успорити пут Србије ка ЕУ и колико ће година Србији бити потребно да изгради сва постројења за прераду отпадних вода?
za sad, morade se do tomine dobrotvorne davati, da bi mogo mauzolej graditi, morade se sirotih bolesnika klintona starost obezbediti, morade se bleru gomilom para samopouzdanje dici, morade se babi grobarki, skupljacu mrtvaca, sa pet miliona eura zivot ulepsati, morade se tuzlanki jazbina u londonu kupiti, morade se princ i princeza i njihovo potomstvo obezbediti, et cetera, et cetera, et cetera — a i gde od maloumnika, kojim tudjin vlada, traziti reda, tom smradu kojem ko kerovima decu otimaju pa pedofilima i ljudozderima prodaju. — ovi ovde, vuciji copori, tako zvani beogradjani, ma ko da su, sramota evrope su, a ono sto smrdi po okolnim barama, govna su, koja ne vole da se oko njih talasa.
Avaj, Avaj, Avaj
Блесавом “вођи” су битнији јарболи, жичара, национални стадион…
и гомила других глупости, од неких станица за прераду отпадних вода.
То што се слива у Дунав, се ионако види само при ниском водостају, исто као и “вођине” мутне радње, које пролазе само код ниске интелигенције.
Brate Viktore, nasa ce pobeda ipak biti; vodja tudjin i tudjina sluga, voli logore graditi a dok se ne izgrade stadionima nazivati, aerodrome u bespucima praviti i puteve koji ce divljim arnautima i natovcima sluziti.