* Сада је удео долара у девизним резервама других држава спао не 61,7 одсто. Тим поводом је Европска централна објавила: „Долар је још увек главна светска резервна валута, али његово лидерство увелико посрће“
* Током 2018-те су централне банке по свету своје резерве злата повећале за 651 тону. Највише након 1971-ве. Безмало половину тог злата купила је Централна банка Русије која више не жели да кредитира САД
_____________________________________________________________________
УДЕО долара у валутним резервама у свету пао је најнижи ниву у 21. веку.
У удео америчких државних обвезница у централним банкама других земаља – на најнижи ниво у историји.
Ни једно ни друго за Американце није претерано изненађење, јер је свет захватила дедоларизација, али јесте то што јењихов главни савезник, Велика Британија, међу рекордерима по распродаји обвезница државног дуга САД.
Сада је удео долара у девизним резервама других држава спао не 61,7 одсто. Тим поводом је Европска централна објавила:
„Долар је још увек главна светска резервна валута, али његово лидерство увелико посрће!“.
Удео долара у резервама централних банака по свету смањио се у односу на 2008-му за седам одсто.
Током прошле године своје доларе су најинтензивније распродавале: Аргентина, Кина, Хонконг, Индија, Индонезија, Тајланд и Турска.
Заједно су се ослободиле безмало 200 милијарди долара државног дуга САД.
Водећи турски лист „Сабах“ објавио је да је Анкара фактирчки распродала све обвезнице америчке државе које је држала.
Потпуно нова појава је `бекство` савезника САД од долара.
Велика Британија је током априла 2019-те продала 16,3 милијарде долара државног дуга САД.
Не заостаје много ни Јапан који је у истом месецу продао 11,07 милијарди долара.
Кина је највећи држалац америчког дуга са 1,1 трилион долара. Међутим, за последњних 11,5 месеци ослободила се 60 милијарди долара. Само у априлу је продала обвезница владе у Вашингтону у вредности 20 милијарди долара.
Међу финансијским експертима у свету множе се прогнозе да би се пекинг ослободио већег дела америчког дуга и изашао из круга највећих кредитора САД да то реално не би изазвало обезвређивање самог америчког дуга, а то значи – и кинеског дела.
Америчка новинска агенција Bloomberg процењује да Пекинг може – да би заштитио свој јуан – у било ком моменту кренути у распродају нових десетина милијарди долара.
Централна банка Русије је 2000-те у америчким државним обвезницама држала 176 милијарди долара. А последњих година је ту суму свела на $12,13 милијарди.
Током 2018-те су централне банке по свету своје резерве злата повећале за 651 тону. Највише након 1971-ве.
Безмало половину тог злата купила је Централна банка Русије која више не жели да кредитира САД.
Други велики купац злата је Кина која га већ има 1853 тоне, у вредности 76 милијарде долара.
И за Москву и за Пекинг је злато заштита и од америчког притиска и од могућег дефолта САД.
Факти
