Нација може да преживи будале, па и оне амбициозне – али не може да преживи издају изнутра.“ Цицерон

Геноцид је озбиљна оптужба, чије тежина добија праву снагу тек када је кажу припадници истог народа – или они који се тако представљају. Сорошитски култови у Србији поштено одрађују сваки долар уложен у њих, са „својом“ нацијом као колатералном штетом.

Спин о наводном „геноциду“ у Сребреници познаје само један датум – 11 јул 1995, који на значају добија 20 година после. Англо-амерички пројекат „резолуција о Сребреници“ ране грађанског рата у бившој Југославији не отвара без разлога.

Грађански рат у Босни трајао је четири крваве године. Првобитних „преко 200,000 убијених цивила“ западних мејснтрим медија спало је на врло шпекулативну цифру од 8,000. Проблем звани чињенично стање огледа се у броју од само 1,919 парних бутних костију испопаних од форензичке екипе Хашког суда. Преведено на језик обичних смртника, ради се о броју мањем од 2,000 од којих највећи део чине војници армије Алије Изетбеговића.

Према сведочењу вештака за судску медицину Душана Дуњића дато Хашком суду, после пада Сребренице ексхумирано је „450 до 500“ жртава стрељања. Сличан број од мање од 500 убијених цивила, у својој књизи даје и Пуковник Ратко Шкрбић.

Српске жртве током четири године убијања, клања и силовања цивила не помиње нико, и то не зато што их није било. Муслиманске снаге Насера Орића су само у околини Сребренице убили више од 3,200 српских цивила, али то није његов једини „успех“.

Један од оснивача СДА, господин Ибран Мустафић означио је управо Насера Орића као одговорног за убиство између 500 и 1,000 Бошњака у Сребреници. На суђењу у Хашком трибуналу, као организатори Сребренице помињу се тадашњи председници Алија Изетбеговић (БиХ) и Бил Клинтон (САД), којима је требао повод за бомбардовање Срба у Босни. Недуго након Сребреница, уследили су ваздушни удари нато на положаје босанских Срба.

Помињање речи „геноцид“ у констексту рата у Босни немогуће је без Сарајева. Други град бивше СФРЈ по броју Срба, којих је према попису у граду је живело више од 200,000 Срба. Сада их готово више уопште нема, али за њима сорошитски култови квази „уметника“ и НВО политиканата не лију крокодилске сузе.

Бивши председник Србије, босанац Тадић није изразио ни трунку жаљења за својим земљацима – управо зато што су Срби у питању. Истражни тим МУП РС је на конференцији „Истином до правде“ јавности представио документацију о геноциду над Србима у Сарајеву.

Обрађених 4,814 докумената дају непобитан доказ о бруталним убиствима 7,074 особа српске националности. Евидентиране су 142 локације коришћене као конц-логори за Сарајевске Србе, од којих су највећи били Централни Затвор, Силос у Тарчину, бивша ЈНА касарна „Виктор Бубањ“, продавница „Сунце“ на Добрињи, студентски дом „Младен Стојановић“ и хотел „Европа“.

Са 2,309 убијених Срба чији су подаци у процесу провере, укупан број масакрираних српских цивила само у Сарајеву прелази 9,300 жртава. Документовано су доказанa 221 силовања српкиња, а 2,996 било је затворено у Сарајевске конц-логоре где су служиле као бесплатна забава Ал-Каидиним џихадистима.

Период мај-децембар 1992-е године обележио је званични улазак Ал-Каиде у Босну. За борбено ангажовање више од 10,000 џихадиста из Саудијске Арабије, Турске, Пакистана, Јемена, Египта и Судана заслужи су бриљантни умови Вашингтона и Пентагона.

Користећи параван „плавих шлемова“ УН и „хуманитарне помоћи“, само у регији Сребренице џихадисти Ал-Каиде су убили преко 1,300 Срба. Постоје јавно доступни видео-снимци (ВХС) на којима се види како председник Изетбеговић врши смотру џихадиста Ал-Каиде.

Вођа Ал-Каиде Арабијског полуострва, Насер ал-Анси из Јемена – који је постао познат јавности након видео снимка у коме је преузео одговност за масакр у Паризу, свој крвави занат је „калио“ управо у Босни. Један од главних центара за обуку Ал-Каиде налазио се на 6-7 километара од Сребренице.

Швајцарац Alexander Dorin, аутор књиге „Сребреница – историја салонског расизма“ документовао је да се више од 3,000 наводних жртава редовно појављује на биралиштима широм Европе.

Дугогодишњим истраживањем Alexander је дошао до броја од 5,000 наводно убијених који нису могли бити жртве из простог разлога што у то време нису били ни у Сребреници, нити у Босни – већ су живели у иностраству. Према његовим изворима, нато генерали су се на седницама хвалисали „да су разбили Југославију по плану направљеном 20 година пре почетка рата“.

Медијско „васкрснуће“ Сребренице започето је 1999-е године, са циљем оправдавања агресије на тадашњу СР Југославију. Циљана стратегија креирања медијског геноцида настављена је након пуча у октобру 2000-е, доласком нато ђака на власт у Србији.

Сорошитски култови су методично годинама спремали домаћу јавност на Сребреничку превару. Безочне лажи и манипулације, понављане годинама преко мејнстрим медија из уста „чувара морала“ нато пакта, врло перфидно су припремиле терен за завршни ударац.

Сорошитска „уметност“ по наруџбини, почев од глобалистичке курве Анђелине Џоли* до домаћих „преститутки“ манипулисале су јавност злоупотребљвајући филмску уметност. „Политички коректни“ филмови – као једини који су имали новац за финансирање, циљано су од нације правили ратне злочинце, манијакалне убице, нарко-дилере и малолетне курве.

Комбинована са мејнстрим медијима, уметност је по Гебелсовом рецепту злоупотребљена за ментално и духовно убиство нације. Није потребно да нас неки тамо „западњаци“ убеђују како смо нација ратних злочинаца, нарко-дилера и проститутки – када то спада под опис радног места домаћих квази уметника.
„Моралне громаде“ оличене у домаћим нато политичарима, НВО „хуманитарцима“, Православним „бискупима“ и кокаинским зависницима су задужени за еутаназију преживелог остатка морала код народа.

Највећи проблем нације је сорошитски НВО култ познат под радним називом „влада Србије“, као већа Кандићка чак и од саме Наташе – шиптарске мајке Терезе – Кандић. Фасцинантна изјава бившег председника Србије, босанца Тадића да „Србије не сме тражити Руски вето на резолуцију, да не би наљутила западне пријатеље“ заслужује можда не Нобела, али – Лазу Лазаревић сигурно.

Скривена агенда наводног „Сребреничког геноцида“, брендрираног као УН резолуција о Сребреници је де факто уништење Србије. Усвајањем овакве резолуције, Срби би као народ били изједанчени са Немцима из Другог Светског рата, а нато пакт би лишио себе одговоности за почињене злочине над Србима.

Приписани геноцид, уколико би био озваничен било каквом резолуцијом, дефинитивно би означио не само признање Косова, већ уништење Републике Српске. Санџак, три општине на југу и Војводина ће бити следећи корак „евро интеграција“, а Србија би се свела на пашалук са јединим циљем пуњења буџета за одржавање гомиле неспособних политиканата у Београду.

Признали то себи или не, Србија се већ дуги низ година налази под окупацијом кланова из суседних држава. Управо екипама из Босне, Херцеговине, Хрватске и Црне Горе имамо захвалити не само тренутно стање, већ и нашу будућност која неће бити нимало светла.

Србију већ дуже време воде они којима је једина веза са српством – новац пореских обвезника од кога сасвим лагодно живе. Срби ће се као нација или пробудити и своју судбину ставити у српске руке – или ће као народ нестати заувек.

„Ставићемо их у беспомоћан положај, исмевати се са њима“ – Ален Далс, бивши директор ЦИА

Референце:
http://de-construct.net/e-zine/?p=6082
http://www.pravda.rs/2015/01/17/%EF%BB%BFvodja-al-kaide-kalio-zanat-u-bosni/
http://www.vaseljenska.com/misljenja/sluzbene-tajne-srebrenice/
http://mojahercegovina.com/sr/ibran-mustafic-naser-oric-je-ubio-1000-bosnjaka/
http://www.vaseljenska.com/vesti/streljani-u-srebrenici-a-glasaju-u-evropi/
http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/dunjic-streljano-450-500-srebrenickih-muslimana/
http://rs.sputniknews.com/serbian.ruvr.ru/2012_07_10/Pokolj-u-Srebrenici-narucio-Bil-Klinton/
Милован Милутиновић „Карактеристике грађанског рата у БиХ“
Пуковник Ратко Шкрбић „Сребреничка подвала“