Долази лавина банкротстава по свету, долар ће бити дефицитаран и јако скуп

На берзама почињу паника и превирање. Берзе падају ниже од минимума из августа 2015-те. Чекамо да америчке Федералне резерве убаце у рикверц и врате референтну стопу назад. Свима је већ јасно да америчка привреда није била спремна за повећање референтне стопе

Током последње године, прилично се одмакло са подводним формирањем дефлационе спирале: јефтина нафта и скупи долар су јасни показатељи почетка пада. Међутим, све је то за сада цвеће, право весеље ће почети тек након што се светски берзански индекси стропоштају и планету запљусне талас великих банкротстава, као што је било 2008. године

Федералне резерве САД покушати да избегну дефлациони пад помоћу укључивања NIRP – политике негативних каматних стопа. То ће дати и Русији још неколико месеци да се припреми за неизбежно, током тог периода ћемо уживати у јачој рубљи и скупљој нафти

СЛАБЉЕЊЕ рубље је последица ширих догађаја који се догађају у светском финансијском систему.

Олуја почиње, превирања која су до сада била скривена од очију шире публике иза папирних паравана банкарских извештаја почињу да избијају на површину.

Јуче се обистинила трећа тачка мог децембарског предвиђања: индекс S&P није се просто спустио испод минимума из августа, већ чак ниже и од минимума из јесени 2014. године, када је у светлу ширења Еболе грозница почела да захвата још и финансијска тржишта.

S&P се затворио на нивоу 1.859 пункта – последњи пут индекс је био толико ниско у априлу 2014-те. Штавише, током трговања индекс је падао још ниже: да је берза престала са радом средином дана, било би пробијено и априлско дно.

Нећу да трошим ваше време на набрајање свежих насловних страна западаних медија, радознали ће их лако наћи и прочитати сами. Само укратко: сви предвиђају даљи пад и „медвеђе тржиште“, и то не само у САД, већ и у целом свету, почевши од Европе.

За сваки случај, подсећам на своје главно предвиђање:

1. Америчке Федералне резерве ће повећавати стопу (догодило се, 16. децембра Федералне резерве су повећале стопу).

2. На берзама почињу паника и превирање (тако је и било).

3. Берзе падају ниже од минимума из августа (јуче су берзе пробиле дно).

4. Федералне резерве пребацују у рикверц и враћају стопу назад (чекамо).

Сада, када је свима постало јасно да америчка привреда није била спремна за повећање референтне стопе, Федералне резерве немају неки избор. Или да оставе све онако како јесте – и да осуде привреду на дефлационо стезање – или укључе NIRP (Negative Interest Rate Policy), како би доларском финансијском систему дали још неколико месеци живота.

Наравно, за сада о негативним стопама тек почиње стидљиво да се прича наглас, јер су Федералне резерве сасвим недавно тврдиле да ће у 2016. години референтна стопа само расти… међутим, аналитичари дају толико мрачна предвиђања будућности, да ће чиновницима из Федералних резерви бити веома тешко да преузму одговорност за дефлациони колапс.

За илустрацију, позваћу се на канадског економисту Вилијема Вајта, који је познат по томе што је успео да предвиди кризу из 2008. године. Мистер Вајт сматра да се планета у последњих осам година тако заглибила у дуговима, да после пуцања кредитних мехура никоме неће бити до смеха.

А како се развијају дужничке кризе те врсте?

Фирме које се накупе ненаплативих дугова почињу да банкротирају. Организације повезане с таквим фирмама такође почињу да трпе губитке: неко не добија већ плаћену робу, неко не добија новац за испоручени материјал, некоме не враћају новац који је позајмио.

Један велики банкрот повлачи за собом цео ланац других – исто као кад једна домина почне да руши суседне. Ускоро се испостави да је свима потребан новац да би вратили кредите, и сви су спремни јефтино да дају своју робу, само да би добили мало кеша одмах.

Почиње дефлација: цене падају, пошто нико нема новац да би куповао било шта чак ни по ниским дефлационим ценама. Нагло расте потражња за валутом у којој су номиновани дугови, то јест, у нашем случају, за доларима.

Током последње године, прилично се одмакло у подводном делу дефлационе спирале, јефтина нафта и скупи долар су јасни показатељи почетка пада. Међутим, све је то за сада цвеће, право весеље ће почети тек након што се светски берзански индекси стропоштају и планету запљусне талас великих банкротстава, као што је било 2008. године.

Да ли ће Русија имати довољно чврстине да прође кроз ту олују са разумним губицима?

Мислим да хоће. Као прво, претпостављам да ће Федералне резерве САД покушати да избегну дефлациони пад помоћу укључивања NIRP, политике негативних каматних стопа.

NIRP ће дати и Русији још неколико месеци да се припреми за неизбежно, током тог периода ћемо уживати у јачој рубљи и скупљој нафти. На изласку из NIRP ћемо, вероватно, видети доларску хиперинфлацију, коју ће светска трговина преживети релативно лако.

Међутим, чак и ако Федералне резерве буду седеле скрштених руку и ћутке посматрале буктање пламена дефлационог пожара, положај Русије ће још увек бити прилично стабилан.

Имамо значајне резерве, наша зависност од увоза се озбиљно смањила за последњих 15 година – имамо све ресурсе да сачекамо да прође тих неколико месеци током којих ће долар бити дефицитарна и изузетно скупа валута.

​Пише: Олег МАКАРЕНКО

Факти