Београд – Какав је квалитет производа светских произвођача на рафовима продавница у Србији тешко је рећи, иако се већ дуго говори да је он далеко нижи у односу на производе које ти произвођачи пласирају на тржишту земаља Европске уније. По речима председника Националне организације потрошача Србије Горана Паповића, на домаћем тржишту има много страних производа који су знатно слабијег квалитета него у развијеним земљама па зато потрошачи, да би били сигурни у то да су купили добру и квалитетну ствар, треба да купују домаће.
Да би се утврдило да ли је храна која на тржиште Србије стиже из мултинационалних компанија безбедна, указује Паповић, у току је формирање националног савета за безбедност хране. Основна функција биће му анализа ризика и управљање ризицима, а требало би одговори на питање да ли су ти производи штетни и да ли су ти који се производе за земље Трећег света исправни.
„Попут ситуације у појединим земљама, које су чак и чланице ЕУ, као што су Чешка, Пољска, Словачка и Мађарска, у којима надлежни указују на то да је тржиште источних земаља Европе постало канта за смеће, и ми већ одавно говиримо да је Србија депонија Европе“, рекао је Паповић.
„Пре много година указали смо на то да поједини производи реномираних европских произвођача кућне хемије нису исти као што они који се продају у развијени земљама Европе, где се и производе.“
То није случај само с производима кућне хемије већ и многим прехрамбеним, који се, указује Паповић, производе у погонима мултинационалних компанија у Пољској, Мађарској и Румунији, и који стижу на српско тржиште. Због тога, напомиње он, потрошачи у Србији треба да купују домаће прозводе.
„Имамо право да позовемо потрошаче да купују домаће производе јер су они доста квалитенији, али их прати мања рекламна кампања пошто произвођачи немају довољно новца“, рекао је Паповић.Указујући на то да се на тржишту све више тражи такозвана здрава храна, која је и далеко скупља, Паповић упозорава да није искључено да су ти производи још гори од уобичајених.
„Реч је о злоупотреби навика потрошача да се купује све што је наводно здраво, али се мало контролише да ли постоји лиценца и да ли су то заиста здрави и органски производи“, сматра Паповић.По његовим речима, потребно је да контроле буду редовне и ригорозне јер се не контролише ко издаје сертификат за органске производе.
„Потребно је појачати тржишни надзор, који је веома битан, и увести прекршајне налоге јер док неко не буде озбиљно кажњен, неће се ништа променити“, рекао је Паповић.
Недостају упоредне анализе
Треба рећи да је сумња у квалитет страних производа на тржишту Србије, нажалост, само сумња јер на домаћем тржишту није доказана разлика у квалитету истих производа на тржишту Србије и ЕУ. Разлог је што до сада нису урађене упоредне анализе њиховог квалитета, а све због недостатка новца јер су те анализе, које се обављају у акредитованим лабораторијама, веома скупе.
Д. Млађеновић, Дневник
