Промет робе у српској малопродаји све је мањи. Тренд који је започео крајем 2008. године и даље се наставља, па је тако према подацима Републичког завода за статистику промет робе у трговини на мало у октобру био 10,5 одсто мањи у сталним ценама (без инфлације) него у истом месецу прошле године.
Економисти су сагласни да су на пад промета утицали слаба куповна моћ и то што из године у годину нема побољшања стандарда грађана, али и то што су многи прешли у сиву зону пословања. Из Уније послодаваца Србије поручују да пад малопродаје највише узрокује драстично погоршање пословања мањих самосталних трговинских радњи, а не великих трговинских ланаца. Како објашњава Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца, у кризи увек испаштају најмањи.
– Износ просечног рачуна у малим радњама се са 500 динара, колико је износио пре кризе, свео на свега 250, понегде и 200. То је драстичан пад промета и вероватно је то узрок таквој статистици. Осим промета, у трговини су пале и зараде и запосленост. Зараде су око 20 одсто мање него 2008. године, док је између 2.000 и 2.500 људи у трговини остало без посла – рекао је Рајић, додајући да је главни узрок паду трговине, осим слабе куповне моћи, и мноштво намета.
– У области трговине постоји много непотребних процедура и самим тим трошкова, што отежава пословање. Зато нам је и у трговини потребна гиљотина прописа – наводи Рајић, илуструјући то прописима попут оних да у свакој смени мора да постоји запослен обучен за пружање прве помоћи, да постоји обавеза трговца да изради процену ризика радног места за сваку издвојену пословну јединицу, али и уредбом о ограничавању цена, попут оне о белом хлебу…
– Како грана трговине запошљава највећи број људи у привреди Србије, односно више од 180.000, од ње зависи стање и у другим привредним гранама – закључује Рајић, док слично мисли и економиста Александар Стевановић.
– Требало би најпре олакшати услове пословања. А што се тиче куповне моћи грађана, она јесте утицала на пад промета, али углавном у том смислу да је смањена могућност задуживања којом су људи пре кризе финансирали нереалне захтеве – каже Стевановић.
Да је куповна моћ у Србији заиста веома мала и да смо при дну европске листе, потврђују подаци агенције ГФК, која се бави истраживањем тржишта. Према њиховим подацима, са 2.996 евра по глави становника, житељи Србије располажу са мање од једне четвртине просечног износа који је доступан становнику Европске уније на годишњем нивоу. За толико је мањи и износ који могу да потроше у трговини.
– Према куповној моћи по глави становника, у поређењу са државама бивше Југославије, Србија се може сврстати у земље средњег ранга. Просечан износ којим располажу потрошачи најближи је оном у Бугарској, али чини свега око три петине износа који је на располагању грађанима Хрватске. Са 10.356 евра по глави становника, Словенија је неприкосновени лидер у региону – наводе у агенцији ГФК.
Нису мале ни разлике између северних и јужних делова Србије када је реч о куповној моћи становника. Војводина и Београд се истичу по највишој куповној моћи у односу на остале регионе, па није ни чудо да се ту отвара највише хипермаркета.
– Три од четири округа са куповном моћи изнад републичког просека налазе се у Војводини. Округ града Београда се истиче како по највишој куповној моћи (30 одсто изнад републичког просека) тако и по највећем броју становника. Интересантно је да житељи Београда годишње располажу са 500 евра више него становници Румуније. Највећи део југоисточног дела земље располаже куповном моћи испод просека. Са око четрдесет одсто мањим износом од просечног, располажу становници Топличког округа, који је уједно и најсиромашнији округ у Србији – наводе у ГФК.
