Палеографски податак откривен на керамичким фрагментима из Винче, омогућује далеко шире сагледавање простирања и развојног пута природе етника. Археологија се на овом скупу није бавила тим питањем, није утврдила етничку припадност света винчанске културе, али нам у томе могу помоћи управо трагови сарматске културе и поред тога што је она временски толико много удаљена од Винче.
Палеографски податак из Винче, откривен је и у сарматском материјалу са подручја азијског дела Русије представља монограм пелашког божанства Доматриос, како су то утврдили руски палеографи. Наука је већ документовано утврдила да је Доматриос као пелашко хтонско божанство, једно од најстаријих познатих божанстава на Балкану, које су поред Пеласта и по угледу на њих, поштовали и Крићани, ако то нису били и сами Пеласти на Криту. Сем сарматског монограма који је сврстан у систем сарматског писма и винчанског керамичког фрагмента на коме је урезан монограм пелашког божанства, постоји и тзв. «М-питос» као матрилинеарно божанство које је сходно словенском уважавању женског пола.
Др Алексовски показао нам је на електонском пројектору амулетну плочицу која упућује да на пецање повољно ићи када изађе сунце, али такође и амулет на коме је урезан знак крста и сунце изнад њега које сасвим подсећа на тзв. «победничко сунце» или оно које се налази на грбовима и заставама македонких династија и данашње државе.
Доматрос (знак може да се опише као капително слово «делта» са сломљеним роговима на врху, сугерише нам станиште које је у исто време и средиште ватре, «огњиште», као иницијалну енергију (отуд и извор светлости), али и станиште као микрокосмос и као центар света /могло би се рећи да је егзистенција позиција суштине и истовремено само стање виђења стварности тј. световања света/. Слова «М», «Пси», «Ни» и «Фи» као и старолепенски «ЛАД» засигурно су именска назначења примодијалних енергија Божијих које су на тај начин рудиментарно назначене, али такође казују довољно о срчаности и усуђивању да се почне и започне, да се као у познијем «именославитељству» утемељи цивилизација и култура.
Открића трагова древних култура с овога простора, очигледно ће додатно снажити темеље теорије још у прошлом миленијуму објављене као резултати истраживања др Вина и Пешића, чији су радови овим скупом стекли прворазредан статус библиографских јединица, превазилазећи тиме онај који су имале као алтернативне теорије на интернетовским енциклопедијама.
Ако нам и ових интерпретативно потврдивих девет миленијума вичанске писмености у будућности буду пред очима, садашњи спорни континуитет те писмености до данашњих дана као нешто још увек тешко прихватљиво у савременим теоријама и идејним струјањима, можда ће пре да се сувисло докаже, него што би и најпристраснији навијачи могли да пожеле.
мр Александар М. Петровић,
Библиотека Матице српске Нови Сад,
7. жетвара (јуна), 2004.
