Укупно 20 здравствених установа у Србији је у блокади, док је још око тридесетак здравствених установа преоптерећено дуговањима и прети им заплена имовине, показују подаци Коморе здравствених установа Србије (КЗУС).
Дугови ових здравствених установа према добављачима прешли су износ од 20 милијарди динара, па су отуд све чешће ситуације да јавни извршитељи продају покретну и непокретну имовину домова здравља и болница у Србији. Тренд повећаног задуживања здравствених установа потврђују и подаци објављени у јуну у Билтену 2, Коморе здравствених установа Србије. Анализом финансијских извештаја здравствених установа за 2016. годину од 348 здравствених установа, буџетски дефицит исказало је 176 установа (1,1 милијарда динара) 173 здравствених установа у 2015. години у износу од 2,3 милијарде динара.
Према подацима које је на Копаоник бизнис форуму изнела директорка Фармалогиста Ловорка Николић, о јавним дуговима здравствених установа, Републички завод за здравствено осигурање још није изашао са подацима за 2017. годину, али процењује да је овај дуг од 18,1 милијарду динара данас увећан на око 20 милијарди.
– Оно што је обележило 2017. годину је нерешено питање дуговања здравствених установа према добављачима за испоручене лекове и медицинска средства, а на то указујемо годинама. Ове обавезе нису евидентиране у буџету РЗЗО-а, нити у буџету Србије. Дуг није настао у једној години, већ се из године у годину увећава, и свакако представља јавни дуг земље, рекла је Николић и додала да дуговања здравствених установа за испоручене лекове и санитетски и медицински потрошни материјал, према чланицама Групације веледрогерија при Привредној комори Србије (14), на крају 2017. године су износила 11,8 милијарди динара. Она додаје да је парадокс да је највећи део ових дуговања, чак 87 одсто, настао као последица испорука по спроведеној централној јавној набавци од стране Фонда.
На мети пленидбе због дугова прошле године биле су бројне здравствене установе у Србији. Завод за хитну медицинску помоћ у Нишу, ком су извршитељи пописали део возног парка и то на основу потраживања Пореске управе од око 1,2 милиона динара због неисплаћених пореских обавеза. Шест службених возила заплењено је прошлог новембра и Здравственом центру Врање, по судској пресуди у корист лекара Хитне помоћи Милоша Петрушевића. Он је потраживао неисплаћене зараде за чак четири године, односно 48 месеци, а тада је ЗЦ Врање умало остао и без основних средстава за рад, попут ултразвучног апарата. Заплена имовине возила и медицинских апарата бачкотополског Дома здравља „Др Јанош Хаџи“ догодила се због дуга од 104 милиона динара, који је дошао на наплату. Крајем маја прошле године отказана је пленидба имовине у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“. Тада је после четири месеца неизвесности, током којих је јавни извршитељ неколико пута најављивао попис имовине познатог болничког центра по правоснажној пресуди у корист Симониде Танасијевић, Виши суд је у јулу укинуо пресуду и предмет вратио на поновно суђење. КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ Танасијевићевој је, као наследници експроприсаног, а никад исплаћеног плаца од 12 ари, који више није у поседу болнице, према пресуди требало да исплати 1,1 милион евра.
Занимљиво, али из Коморе извршитеља Данасу је речено да немају податке о броју заплена покретне и непокретне имовине здравствених установа у Србији, као ни колика су потраживања од здравствених установа.
Георгиос Константинидис, председник Управног одбора Коморе здравствених установа Србије, каже за Данас да је проблем финансијске блокаде у домовима здравља постала традиција која се понавља сваке године. Он је додао да је према подацима које комора има, дуг много већи него претходних година.
– Сматрам да је то последица недовољног и неадекватног финансирања. Дуговања се што пре морају намирити, надам се да ће проблем што пре бити решен, јер у овом случају нажалост највише трпе грађани, истакао је Константинидис.
Дуговања
Према последњем пресеку у мају 2017. године укупна дуговања здравствених установа износе 12,78 милијарди динара према чланицама Групације веледрогерија при Привредној комори Србије, док је доспели дуг достигао износ од 5,2 милијарде динара.
Пише: М. Станојевић
Данас.рс
