Кокнула га кока
У реду је жалити због тешке болести која је задесила Жељка Митровића, али треба најпре жалити за генерацијама које су одрасле на септичкој јами његове медијске империје и неморалу који је пропагирала. Уместо да се преваспитава у неком од наших затвора, Митровић, ево већ две деценије, згрће милионе евра подводећи младиће и девојке људима с власти. Њега је, као што би рекли на његовој ружичастој империји зла, кокнула кока, коју је годинама уживао
У некој нормалној земљи ова вест би изазвала само сажаљење и сигурно не би послужила за један овакав чланак. Али, нити је Србија нормална земља, нити је прича која следи нормална по европским мерилима, али је на Балкану сасвим уобичајена.
Власник и оснивач ТВ Пинка и читаве ружичасте империје Жељко Митровић пред Нову годину својим приватним млазњаком пребачен је на лечење у Немачку, одакле ће продужити у једну од специјалистичких клиника у Канади. Званично, Митровић болује од анемије, незванично се по београдским редакцијама и добро обавештеним круговима говори о сиди у завршној фази.
Одавно се за Жељка знало да у сексу није пробирљив када је пол у питању. Једна од његових ранијих животних сапутница је потписници ових редова признала да је знала за његове авантуре са припадницима оба пола, али да о свему ћути јер јој Жељко плаћа богату месечну апанажу, као и да јој помаже у професионалном смислу.
Непробирљив у кревету, био је исти такав и у послу. И ту је за Жељка задовољство било на првом месту, што у овом случају значи приход, а не квалитет производа. Због тога је Пинк телевизија постала појам шунда увијеног у танку обланду гламура.
Свој финансијски и сваки други успон Жељко је започео деведесетих, у време рата, глади и санкција. Од самог почетка његова идеја телевизијског програма заснивала се на лаганој забави за масе, једино што је пре две деценије и он сам био млађи па је нагињао програму за младе.
Ред филма, ред музике, па онда мало врачара и гатара… Једноставни рецепт за успех у тадашњој Србији. Када је код својих конкурената приметио да је турбо фолк најгледанији програм, није оклевао да га уведе и на своју телевизију. Блискоисточни звуци генерисани електроником „образовали“ су неколико нараштаја. Међутим, оно што је највише помогло његовом успону било је пријатељство са владарском породицом тадашње Србије. Постао је члан свемоћног ЈУЛ и један од његових медијских стубова. Пошто је РТС онда, као и данас, био режимски јавни сервис, Жељко свој телевизијски програм није оптерећивао информативним програмом.
Осим у предизборним кампањама, када је ТВ Пинк била крцата спотовима о политичарима, претежно онима на власти, у другим временима његова мисионарска улога ограничавала се на испирање мозга који је унесрећеном народу још био преостао.
Стварање виртуелне стварности кроз најнижи кич било је главно оружје за обрачун тадашњег режима са народом. Као што смо видели, рецепт је био толико успешан да га и садашња власт радо користи.
Док су властодршци уз помоћ Пинка правили поблесављени народ неспособан да размишља о излазу из зла које га је снашло, Жељко је од свих режима којима је служио, и још служи, добијао финансијску потпору за своју мисију ширења кича и неморала.
Он је међу првима схватио да је телевизијски маркетинг идеално средство за наплату рекета од привреде. Исто тако, одавно је овладао и чаробном математичком формулом: колико год пара давао неким бившим, садашњим па и будућим Шаперима, Крстићима и Ђиласима и за њега самог остаје више него довољно. Његова имовина се данас процењује на више од милијарду евра!
Када је било потребно сакупити доста пара за обнову технике, држава је захвално умела и да затвори оба ока пред очигледним криминалом, као што је била паљевина Пинковог студија 1999. године како би се наплатило за 500 одсто увећано осигурање, и то чак и за уређаје који су по записнику шефа ватрогасаца били уредно сложени изван зграде у пламену.
Одмах по обарању Милошевићевог режима, Митровић се ставља на располагање новим властима, и то оним истим људима на које је за време чувеног контрамитинга на Теразијама потезао – калашњиков! Петог октобра програм Пинка је био у прекиду, а сутрадан је у студију седео Млађан Динкић у угодном разговору са Жељком Митровићем!
Руковођење својом фирмом препушта Горану Весићу и Чеди Јовановићу, а Љубиша Буха Чуме, када Жељку не дели дисциплинске батине, организује конкурсе за избор гологузих девојчурака, које се касније подводе функционерима ДОС.
Подвођење успеха жељних неталентованих певача и певачица утицајним политичарима и богатим пословним партнерима, била је једна од опробаних метода Жељка Митровића за пут до успеха.
Некада је Пинк био познат по квалитетном филмском програму, али је то било у време када се емитовало без плаћања носиоцима ауторских права. Уместо скупих страних филмова, Пинк телевизија нам емитује јефтино вирење кроз шпијунку иза које актери глуме обичан живот, као да не знају да се све снима. Фарме на којима има више двоноге од четвороноге стоке, Велики топли брат и сличне бљувотине само су неке од емисија које представљају привремено дно дна доброг укуса и здраве памети.
Продуцентске куће које раде за Пинк откупљују само последње ђубре које у свету може да се набави, а често некажњено и плагира. Емисија Звезде Гранда је украдена идеја светски познатог Идола, прилагођеног нашим приликама и Жељковим потребама да увек има довољну резерву меса за своје пословне партнере.
Деца, од којих многа нису ни била пунолетна када су учествовала у овом серијалу, често имају одличне гласовне могућности, али им се и поред тога дају шунд песмице које би и људи без слуха отпевали. Јер, мисија је јасна: потребно је гладни народ до краја понизити. Ту је и гламурозна кореографија да привлачи гледаоце који ће тако на тренутак заборавити беду у којој живе.
Са друге стране, и прорежимски штампани медији добијају оно што им треба да би читаоцима одвратили пажњу од празних стомака. Насловне стране скоро свих издања пуне су Екрема Јеврића и сличних становника фарме, а између таквих чланака непримећено се провуку вести о поскупљењима за живот најважнијих производа и услуга.
И поред свега, дно дна нису ни Гранд звезде, ни Гранд шоу, нити фарме и сличне емисије. Дно је Пинк дотакао емитовањем Гранд звездица пре неку годину када су на сцену бестидно изведена деца млађа од десет година да увесељавају припиту публику!
Дно дна су и емисије Шампиони у којима се без трунке обзира исмевају неуспели кандидати за Звезде Гранда, иако је за већину и лаику јасно да имају тешке психичке поремећаје. Ни за ово нико није кривично одговарао.
Коначно, доњу границу испод које ни сам Пинк већ дуже времена не успева да потоне, представља емисија Тренутак истине, где учесници обелодањују своје најинтимније тајне.
Било је ту и домаћица, мајки које су зарад за ове наше прилике велике награде не само признавале прељубе, већ пред рођеном децом декламовале шта су све у таквим приликама радиле.
Један од учесника који је не трепнувши признао милионском гледалишту своје хомосексуалне склоности, спремно је одговарао на сва провокативна питања водитељке Татјане Војтеховске, до у детаље описујући технике које примењује са својим љубавницима. Да је безобзирна водитељка затражила од њега, као и од већине других кандидата, он би ту на сцени, пред свима, све то и демонстрирао, као у сваком трећеразредном порнићу.
Ни ово Жељку и његовом “креативном тиму“ није било довољно да понизи већ ионако смождену нацију, па је Војтеховска једну кандидаткињу питала да ли је доживела оргазам када ју је отац силовао. Да ништа од овога није случајно показале су нам реакције државе и самог уређивачког колегијума ТВ Пинка. РРА се задовољила изрицањем опомене, а Пинкје ову емисију пребацио у каснији термин. Војтеховска је, иначе, и даље телал ружичастог медијског чудовишта.
Да ли ће очекивана смрт Жељка Митровића спасити Србију од бестидне пропаганде најнижих вредности, кича и неморала са телевизије са националном фреквенцијом. И шта ће бити са имовином вредном милијарду евра, која је зарађена на преварама, пљачкању, неплаћеном порезу и експлоатацији хиљаде младића и девојака који су радили за ову гебелсовску кућу зла?
Слон отишао у шетњу
Паљење студија ради наплате осигурања није једина превара такве врсте коју је извео Жељко Митровић. Пре неку годину је из студија у Филмском граду нестао кран са камером висине двадесетак метара.
Дунав осигурање је без поговора надокнадило и ову штету. Никоме није смело да падне на памет да се запита: како је више од тону тешка скаламерија успела неопажено да буде изнета из студија који је под даноноћним надзором? То је исто као када би неко поверовао да чувари у зоолошком врту нису видели да им је побегао слон. И то кроз главну капију.
Само Скандал Србина Спашава
Иако то закон забрањује, поред електронских медија Жељко је имао и штампане медије, од којих је једино Скандал успео да преживи, иако је у међувремену променио власника.
Пинкове авантуре са часописима и новинама редовно су се завршавале пословним дебаклом, јер извештаји о продаји не могу да се штимују као извештаји о гледаности ТВ програма којима се варају комитенти.
Под Пинковом контролом још је остала Гранд ревија, чији је квалитет најбоље огледало квалитета самог програма ТВ Пинка.
Коме Милица није дала?
Жељкова супруга Милица Митровић опасан је егзекутор који редовно свим Пинковимуредницима доставља спискове оних који морају да се појављују на програмима, као и личности које никако не смеју тамо да буду. Милица је уредница програма, директорка издавачке куће Цитy рецордс и најважнија личност у целом ружичастом царству, будући да се Жељко интересује скоро искључиво за стање у каси. Јавна је тајна да се Милица лако подаје људима са врха политичке топ-листе, па је сасвим могуће да је завладала паника међу њеним клијентима чим се сазнало да је Жељко одавно оболео од сиде.
Милица Грабеж
