Застава Србије у блату Бујановца (привредни тигар – национални миш)…
Знате ли ко је Шћиприм Муслију?
И нема потребе да знате.
Да је среће, име те бедне фукаре никоме у Србији баш ништа не би требало да значи, но…
Ипак значи, јер је та фукара, иначе заменик председника општине Бујановац, јача од државе!
Та фукара је заставу Србије, свету тробојку, покидала, бацила на земљу и на њено место побола заставу Албаније!
На улазу у село Кончуљ, село на злу гласу, проклето село у којем су шиптарске звери из оне ђавоље ОВПБМ касапиле Србље!
Село које ће довека живети свој кошмар…
Село налик толиким селима на злу гласу у такозваној Копненој зони безбедности, у сред Србије!
Село пред којим је, у којем је, иза којег је на свакој стопи белег терористичким зверима!
У сред Србије!
Ништа у тој питомини не успева ко патаолошка мржња према свему српском, и белези зверима!
У сред Србије!
Читав су крај звери преметнуле у “спомен собу” својих крвавих руку…
У сред Србије!
Зоре се заставе Албаније, слави име кољача капетана Лешија (једног од команданата проклете ОВПБМ), јутра се саплићу о гранитне громаде у славу крвника рода нашега, као какви злогласни путокази куд све то иде…у сред Србије!
У сред Србије понајмање Србије!
У сред Србије – Шћиприм Муслију, један од стотину Шћиприма, а Србије нигде!
Нигде, осим у блату кад фукара стргне и покида свету тробојку па на њено место пободе оне злослутне црне орлове, лешинаре српског страдања…
У сред Србије- нигде Србије!
Привредни тигар- национални миш!
Демократија је то, јел да?!
Права националне мањине?
Суживот тамо где за Србе нема живота осим у зебњи за живот?!
Србија је једина сиротица на овом шару земаљском у којем су њени крвници, терористичке звери- национална мањина!
Једина сиротица која нема права на црнину да не увреди џелате својих синова!
Једина бескућница у сопственом дому…
Дому у којем ће Шћиприм Муслију крваве руке обисати о српску заставу и…
Ништа, баш ништа!
У сред Србије!
Ништа, јер зна да је привредни тигар- национални миш!
И није то тек до ове велеиздајничке власти, она жута једнако издајничка пошаст је свето српско знамење дало ко крпару свакојаким Шћиприма…
Но, понајвише је до нас, власти јесу онакве какве заслужујемо јер још једино у ћутњи постојимо!
У њој смо најгласнији и најхрабрији!
Зна то Шћиприм Муслију, знају сви њему налик.
У сред Србије- понајмање Србије!
За шта су најбољи од нас пострадали ми немамо храбрости ни да живимо.
Знају то звери одлично, због тога ће на Србију вечито кидисати као плен, у сред Србије!
Да је среће, не би Муслију допао букагија због онога што је учини, но не би смео ни да помисли да учини тако шта…
У сред Србије!
Привредни тигар- национални миш!
Данас застава а сутра…
О томе ћемо сутра, зар не, далеко је тај Кончуљ, бољи од нас су страдали да нам ништа не повреди право на- ћутњу!
Ако прећутимо можда се и није догодило?!
Ако прећутимо можда звери налик Шћиприму не чују да смо код куће кад ударе и на наша врата..?
У сред Србије.
Михаило Меденица, Два у један
