Камате на ову банкарску услугу се крећу од 1,25 до 2,79 одсто месечно, па на позајмљених 25.000 динара, на пример, грађани враћају од 3,750 до 8,375 динара, у зависности од банке у којој су задужени
Користим дозвољени минус последњих пет година, јер немам избора. Знам да је то скупа услуга , али сам константно у дозвољеном прекорачењу, јер је то једини начин да се преживи и да школујем дете. О себи не мислим, нити могу да приуштим било какво задовољство – рекла је јуче за наш лист суграђанка, дипломирани правник, тренутно запослена у једној осигуравајућој кући. За разлику од ове саговорнице, многи анкетирани су јуче, одговарајући на питања „Политике”, изјавили да су, поучени лошим искуством и великим провизијама, углавном одустали од ове услуге и престали да користе дозвољени минус.
Већина потрошача је углавном упозната да је дозвољени минус скупа услуга, али је овај начин кредитирања и даље врло популаран, а многима и једина могућност да дођу до преко потребне готовине. Најчешће је реч о прекорачењу у висини једне зараде, мада неке банке клијентима одобравају и средства у висини две плате. Погодност се, ипак, осети само први пут када се одобри минус, јер од тренутка када клијент крене да га користи (а у нашим приликама грађани подижу најчешће максимално одобрени износ) углавном више и не може да изађе из те замке. Прекорачење се покрива сваком новом зарадом и опет улази у минус. Асоцијација потрошача Србије је недавно методом случајног купца истраживала са чиме се сусрећу грађани приликом коришћења ове услуге, колико је јасно представљено шта овакво задуживање подразумева и колико кошта коришћење дозвољеног минуса у неколико банака на примеру позајмице од 25.000 динара.
У АПОС-у кажу да су у више наврата покушавали да спроведу ово истраживање користећи податке са сајтова банака и позивањем кол-центара, међутим подаци се нису поклапали, па су се одлучили на методу тајног купца.
– Ово истраживање омогућило нам је да сазнамо са чиме се све суочавају грађани приликом уговарања ове услуге са банком. Већина банака, наиме, захтева од потрошача стални радни однос. Само неколико банака које су обухваћене истраживањем одобрава дозвољени минус и када потрошач има уговор на одређено време. Дозвољени минус се одобрава углавном у висини једне зараде, док се каматне стопе разликују и крећу од 1,25 до 2,79 одсто месечно. Ова разлика се најбоље види у новцу који на крају године плаћа купац и он на примеру од позајмице од 25.000 динара износи од 3.750 до 8.375 динара, у зависности од банке – кажу у АПОС-у.
Према искуству из истраживања „Потрошач инвеститор на тржишту” који финансира америчка влада, АПОС је сазнао и да у већини банака нису били расположени да тајном купцу на лицу места израчунају у новцу колико би их коштала позајмица, као и да су службеници избегавали да дају додатне информације, него су на питања одговарали углавном штуро.
– Саветујемо потрошаче да буду упорни док не добију праве информације у банкама и уколико им је одређена свота новца потребна стално унапред требало би да се распитају о условима потрошачког кредита и упореде га са дозвољеним минусом, јер се може догодити да је кредит исплативији. Никако није добро на брзину потписивати уговор, а било би добро водити рачуна о томе да не користе максималну позајмицу, јер при месечном обрачуну камате могу да „уђу” у недозвољени минус, а то значи дупло веће камате.
Према извештају кредитног бироа, на око 6,9 милиона текућих рачуна износ дозвољеног прекорачења је 45,6 милиона динара, што је мање у односу на децембар прошле године када је износио 46,5 милиона динара. Према истом извору, у априлу је 262.697 текућих рачуна било у доцњи, а то је у износу дозвољеног прекорачења учешће од 9,7 одсто.
У Удружењу банкарских клијената „Ефектива” кажу да је дозвољени минус најскупља банкарска позајмица или производ. Предвиђен је да се уз помоћ њега превазиђе потреба за новцем и тренутна неликвидност, а никако за стално коришћење.
– Није добро да грађани стално буду у максималном дозвољеном минусу јер је тада услуга најскупља. Банка практично наплаћује камату на пут износ, а још је неповољније уколико се тај износ прекорачи, па банка крене да наплаћује папрене камате – каже Дејан Гавриловић, председник овог удружења, и напомиње да је кредит повољнији, ако већ грађани морају да се задуже, јер се са сваком уплатом рате смањује главница, а тиме и износ камате која се плаћа на преостали дуг.
– Ко од плате не може да живи опција дозвољени минус му никако није добро решење, јер је то у ствари само једнократно олакшање које клијента води у константно задужење из кога је под нашим условима јако тешко изаћи – каже наш саговорник.
Srbi nesrecnici, pozdravila vas Jorgovanka!
Тај, такозвани, дозвољени минус је, уствари, живот један месец унапред или један месец годишње мање зарада! Тако да годишње имају 11 месечних плата и, нормално, опет улазе у још горе дугове! То раде и ови наши, назови, стручњаци на нивоу државе, само што тај ДУГ МИ ВРАЋАМО а не они који су га проузроковали!