Нова студија упозорава да ношење маски за лице како би се спречило ширење ЦОВИД-19 није само неучинковито, већ и опасно за здравље појединаца, с обзиром да се чини да ношење маски доводи до повећања стопе заразе.

The Primary Doc tor Medical Journal без политичких интереса, објавио је четири дела студије о коришћењу маски у односу на ЦОВИД-19. Студија носи наслов „Маске, лажна сигурност и стварне опасности“ (“Masks, false safety and real dangers.”).

Завршни део студија садржи детаље како маске повећавају ризик од ЦОВИД-19, а један од аутора др Colleen Huber каже: „Маске су најраспрострањенија здравствена опасност у САД-у.“

Хуберова открића, која су већ била предмет стручне провере и ревидирана у складу с тим, откривају да разни мандати маски који су тако брзо спроведени у целом свету током 2020. године „нису резултирали смањењем инфекција ЦОВИД-19.“

Тачно је управо супротно, наводи др Хубер, која је открила да су „повећане стопе или безначајне промене у учесталости инфекција САРС-ЦоВ-2, откривене ПЦР тестовима, следиле налоге маскирања у целом свету али и у америчким државама. “ Као резултат својих открића, Хубер је написала да су маске „стога могући чимбеник ризика за инфекцију САРС-ЦоВ-2 и већу инциденцију болести ЦОВИД-19“.

Како би одбранила своје изјаве, др Хубер указује на резултате различитих студија примене и ношења маски. Пратећи истраживање 25 земаља које је спровело Веће за међународне односе у вези с маскама, Хуберов тим открио је да три месеца касније није постојао „јасан, препознатљив образац с обзиром на смртне случајеве.“ Заправо, земље које су известиле о најмањем ношењу маски у студији имале су „уопштено мање“ случајева ЦОВИД-19.

Др Хубер је приметила да су се случајеви инфицирања вирусом „чешће повећавали него смањивали након владиних наредби њиховим грађанима да носе маске.“

Седам земаља (Израел, Перу, Филипини, Шпанија, Француска, Мађарска и Аргентина) откриле су „никакав утицај“ ношења маски у погледу укупног броја случајева, односно хоспитализација.

Међутим, у следећа три месеца, свих седам земаља показало је пораст случајева, а исто је утврђено и у резултатима из САД-а након одлука о обавезном ношењу маски. Само су Мисисипи и Њу Јорк имали падове инфекција.

„Нити једна од испитаних земаља није смањила инциденцију ЦОВИД-19 након увођења мандата за маске, осим две које су већ недељама раније започеле нагли пад у броју случајева ЦОВИД-19.“

Др Хубер се такође ослањала на резултате данске студије маски , прве такве врсте, која је показала да маске нису имале „статистички значај“ у смањењу преваленције инфекција. Приметила је да аутори те студије нису могли пронаћи значајније учинке ношења маске.

Маске као помоћ код инфекције

Др Хубер је такође упозорила да маске могу бити не само помоћ у ширењу инфекције, већ и опасност за лично здравље. Студија из 2020. године коју је спровео Универзитет Дуке из Северне Каролине открила је да капљице дисајног система брже падају на земљу и стога је мања вероватнћа да ће доћи до некога кад човек не носи маску. С резултатима попут ових, Универзитет Дуке прогласио је маске од платна „контрапродуктивним“.

Др Хубер је споменула и „ефект млазнице“ који маске имају при усмеравању издахнутог ваздуха кроз бочне отворе. Због већег притискаваздуха иза маске, „бочни млазови, задњи млазови, главни млаз, млаз према обрвама и млаз према доле … избијају из маске у сваком од тих смерова.“

Млаз издахнутог ваздуха, способан је за „путовање“ и до неколико метара, код особе која носи маску. Дакле много дуже него код особе која не носи маску.

Маске које штете здрављу корисника

Осим повећаног ризика од заразе оних око себе, маска представља опасност по здравље онога који је носи, написала је др Хубер. У само десет секунди ношења маске, „расположиви кисеоник као постотак расположивог волумена ваздуха смањио се на мање од оног што је америчка Управа за заштиту на раду (ОСХА) захтевала као минимум (19,5%).

Ово стање хипоксије узрокује да тело производи „фактор хипоксије-1-индуцибилни хипоксију (ХИФ-1)“, за који се зна да „смањује функцију Т-станица“. Станице које као последицу тога пате, су оне за које се зна да се „боре против вирусних инфекција“, па маска излаже носиоца ризику услед одузимања потребног кисеоника и потребне функције станица.

Следећи учинак ХИФ-1 је смањење ензима (АЦЕ2) који „игра кључну улогу у одржавању крвног притиска и електролита те контролирању упале.“ Рецептори за ензим АЦЕ2 су „почетни портал“ који вирус ЦОВИД-19 користи за „улазак у станице горњих дисајних путева“. Будући да ЦОВИД-19 напада рецепторе за АЦЕ2, а сам ензим већ је био смањен због недостатка кисеоника, „маскирана особа с новом инфекцијом САРС-ЦоВ-2 посебно је изложена ризику од изражене упале и пратеће озбиљности болести.“

Др Хубер је такође објаснила опасност од хиперкапније (задржавање угљен диоксида), јер је утврђено да угљен диоксид расте након само „30 секунди“ ношења маске. Задржавање угљен диоксида доводи до имобилизације микроскопских цилија, које играју кључну улогу у уклањању штетних патогена из дисајних путева. „То доводи до тога да носиоци маски предиспонирају инфекције респираторног тракта и рањивост на дубок улазак патогена“, упозорио је Хубер.

У светлу таквих доказа, не само против учинковитости маски у спречавању инфекције, већ и због стварне опасности коју представља њихова употреба, др Хубер је изјавила: „Ово изазива забринутост да би маскиране особе лакше могле стећи, инкубирати и након тога пренети вирус.“

Експрес вести