Др Даница Грујичић: Убијање деце и бацање касетних бомби је најпримитивнији облик дивљаштва

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава и објављује научне анализе последица НАТО агресије на СР југославију, те учествује у конференцијама по питању последица употребе радиоактивне муниције од стране НАТО-а на становништво и животну средину, указујући јавности на ово озбиљно питање.

Др Даница Грујичић се по ко зна који пут обратила јавности са следећим саопштењем:

Данас, када дете које је рођено на дан када је пала прва бомба пуни 18 година, не сме се више говорити само о томе шта се десило 1999. године. Мора се отворено говорити и шта се дешава 18 година касније. Колико је хиљада људи умрло од последица НАТО бомбардовања.

Нашој деци нажалост нисмо оставили уређену земљу и добар систем, али поред тога оставили смо им и затровану земљу и ћутимо о томе. Свакодневно сам сведок о огромној појави малигних обољења, стерилитета и аутоимуних болести. Наравно не мислим да је за све криво НАТО бомбардовање, али свакако је у многој мери допринело.

Обраћање др Данице Грујичић у целости

Не смемо да заборавимо 84 деце која су ни крива ни дужна страдала зато што је неко ”решавао политичке проблеме”. У наводном решавању тих проблема је гађан и цивилни воз у Грделичкој клисури, бацане забрањене касетне бомбе на пијацу у Нишу. То је најпримитивнији облик дивљаштва!

Изгубљене животе не можемо да вратимо, сећања и трауме не можемо да избришемо али можемо да тражимо одштету за све што је уништено и болесним људима омогућимо барем нормално лечење. Зашто тек рођена деца морају од уста да одвајају да би плаћала поправке порушених мостова, школа и болница. Надам се да ћемо успети следеће недеље да поднесемо захтев држави за формирање комисије која ће испитати све последице бомбардовања и на основу тога тражити правду! Ми као народ и држава морамо урадити све што је до нас па макар и не победили битно је да урадимо оно што је до нас!

Још једно ћу вас подсетити на последице злочиначког и дивљачког бомбардовања!

ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА

– 26100 летова НАТО авијације изнад Србије

– 18170 летова борбене авијацие

– Урађено је 2300 напада на објекте на земљи

– Лансирано је 415 000 различитих пројектила укупне масе 22 000 тона!

– Тачан број погинулих у бомбардовању се идаље нажалост незна али цифре се крећу од 2700 до 3500 цивила

– Рањено је око 12 500 цивила

– Погинуло је 631 припадник оружаних снага Србије, док их се 28 воде као нестали

– Уништено и оштећено је око 25 000 кућа и зграда

– Уништено је око 470 километара путева и око 600 километара ж. пруге

– 112 локалитета на југу централне Србије и Косова и Метохије бомбардовано је осиромашеним уранијумом

– 60% циљева који су гађани били су цивилни

– НАТО је бомбардовао хемијска и нафтна постројења која су изузетно опасна како по здравље људи тако и по комплетни екосистем. Ова постројења се налазе на мапама ХАЗАРДа и представљају објекте који се у случају рата не бомбардују како не се не би изазвала велика катастрофа. Изазвана је трајна катастрофа!

– 4 локалитета на југу централне Србије која су бомбардована осиромашеним уранијумом у околини Врања Пљачковица , Боровац, Братоселци и Рељан.

– У Црној Гори полуострво Љуштице је бомбардовано осиромашеним уранијумом.

– Радиоактивност у месту Пљачковица (место поред Врања у насељеном делу) је била 1100 пута већа у периоду када је бомбардована него што је то било у нормалном периоду.

– На Србију и Црну Горуј је изручено 10 до 15 тона осиромашеног уранијума

– Због бомбардовања природу у СР Југославија су загадиле су загадиле отровне супстанце међу којима су најгоре полихлоробифенили којих има у трафо станицама а који су висококанцерогени и одговорни за имунолошке болести. 1 литар болихлоробифенила је довољан да загади милијарду литара воде. Колико је полихлоробифенила отошло у Саву и Дунав?

– Бомбардовање бројних фабрика у којима су употребљавани тешки метали је изазвало између осталог и ширење кармијума и метилизоване живе који је најотровнији облик живе. Тиме затрован највише Дунав.

– Балканска радна група у оквиру УНЕПА. Тада је саопштено да је 340 узорака тла и воде показала присуство трансуранимских елемената као што је уранијум 236 и трагове плутонијума из фисионог процеса. Присуство плутонијума потврдиле су две независне лабараторије шведски институт за радиолошку заштиту и швајцарска лабараторија.

– Присуство плутонијума показује да је СР Југославија је бомбардована са нуклеарним отпадом.

– Американци су угасили постројење које је правило пенетраторе од осиромашеног уроанијума јер је било повећано зрачење од 385 грама уранијума. НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ БАЧЕНО ЈЕ 15 ТОНА осиромашеног уранијума!

– Над Србијом и Црном Гором је изгорело 16 500 тона керозина. За сагоревање ове количине керозина потребна је количина кисеоника коју сва жива бића на овим просторима потроше за 50 година.

– У атмосферу је отишло 20 тона хлора због бомбардовања петрохемије у Панчеву 15. априла 1999 године.

– Уништавање нафтних складишта је довело до ослобађања огромних количина угљен диоксида али и посебне групе високо канцерогених једињења који представљају полицикичне ароматичне угљо-водонике.

– Повишене количине диоксина и фурана су регистроване чак у Тракији у Грчкој у априлу 1999 године.

– Око 3,5 милијарди килограма земље је измештено услед експлозија бомби.

– У Баричу је у Саву испуштено 165 тона флуроводиничне киселине.

– У Панчеву и Новом Саду у Дунав је отишло 3 тона живе.

– Србија и Црна гора су представљале један од 6 европских центара разноврсности. Многе животиње и биљке које нису биле угрожене пре бомбардовања су постале угрожене после бомбардовања.

– Нови Сад, Бор, Крагујева и Панчево су проглашени за небезбедним местима за живот.

– Радијација је била повишена и у Румунији, Бугарској, Грчкој и Македонији.

– Распршивање алфа честице се разносил путем ветра ка Чешкој, Словачкој, Пољској, Белорусији, Румунији, Мађарској.

– Рејони хемијски контаминација Панчево, Бор, Крагујевац, Нови Сад, Барич, Лучани, Прахово, Рашко, Врбас, Ниш, Приштина, Лесковац, Врање.

– Од 2002 до 2005 године је било 32 000 људи који су регистровани са малигним болестима. До 2009 године се повећао за 8500 се повећао број оболелих него што их је било у првом периоду. Смртност се повећала за 5500. До 2014 је регистровано скоро 40 000 новооболелих од малигнитета.

– Од 2002 до 2005 просечан број леукемија годишње је био око 800. У периоду од 2006 до 2009 око 1300. 74% више леукемије када се очекивало да ће се повећати због последица бомбардовања. Смртност од леукемије повећана за 139%

– СВЕТСКИ ПРОСЕК ОБОЛЕЛИХ ОД МАЛИГНИХ ОБОЛЕЊА ЈЕ 2000 на 1 000 000 СТАНОВНИКА У СРБИЈИ ЈЕ БРОЈ ОБОЛЕЛИХ 5500 на 1 000 000 СТАНОВНИКА! ШТО ЈЕ 2.7 ИЗНАД СВЕТСКОГ ПРОСЕКА.

– Стопа ициденце тј новооболелих расте за 2% сваке године док је у свету расла за 0,6%.

Восток.рс