ДР ГРУЈИЧИЋ: Прикупљање доказа против НАТО-а стало јер српска влада ништа не ради

Иако дуго најављивано, формирање Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања по животну средину и здравље људи у Србији, чији би подаци били основ за евентуалну тужбу државе против алијансе, за сада је остало само на речима.

Наиме, конкретни кораци о оснивању тог тела нису предузети након састанака чланова Иницијативног одбора са министрима здравља, одбране и заштите животне средине у новембру и децембру прошле године, сазнаје Танјуг.

С друге стране, у Нишу је недавно најављено формирање Савета за покретање тужбе против 19 чланица НАТО пакта због бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом због све већег броја оболелих од малигних болести.

Члан Иницијативног одбора за утврђивање последица НАТО бомбардовања и начелница Клинике за неурохирургију КЦС Даница Грујичић рекла је за Танјуг да је након два састанка са министрима и подршке добијене из Канцеларије председника Србије „све стало и да ништа више није урађено“.

Грујичићева је изразила наду да ће Комисија ипак бити формирана додавши да Иницијативни одбор, састављен од бројних научника и лекара, неће одустати од своје намере.

„Нешто ћемо сигурно предузети. Лично, немам намеру да ћутим, али нелогично је да се обраћамо владама других земаља, а да наша влада неће то да уради“, навела је Грујичићева и апеловала на премијерку, председника Србије и министре да се настави са реализацијом идеје о оснивању Комисије.

„Не могу да верујем да држава неће стати иза једног такво важног пројекта. Разумем да су биле важније ствари на дневном реду, као што су буџет или убиство Оливера Ивановића, али ово не треба да се гурне у ћошак. Питам се да ли смо били заварани“, каже Грујичићева.

Упитана о иницијативи из Ниша да се покрене тужба против НАТО, саговорница Танјуга напомиње да последице агресије треба испитати на научном и стручном нивоу, те да треба обезбедити чврсте доказе да би се придобила читава јавност западних земаља.

Грујичићева сматра да то не могу да ураде адвокати већ стручњаци, научници, инжењери и лекари који се баве животном средином и здрављем.

„Кад изађете са чврстим аргументима и дате мерења и узорке урађене, на прави начин, то нико неће моћи да вам обори и онда ће схватају сву страхоту оног што је урађено 1999“, рекла је Грујичићева.

Потребни су чврсти аргументи

Према њеним речима, осиромашени уранијум је значајно допринео погоршању здравља становништва у Србији, посебно на КиМ и југу земље, али то је, како наводи, „само врх леденог брега“.

Она напомиње да је становништво у централној Србији и Војводини било изложено хемијским загађењима, те да су токсична органска једињења, нафтни деривати и тешки метали доспели у воду, земљу и ваздух и тако ушли у ланац исхране.

Додаје да је неопходно анализирати које воде у Србији могу да се пију што је, како каже, требало учинити већ 2000.године.

„Бакари Канте, који сада води УНЕП, био је у Србији у априлу 1999. и тада је рекао је да се ради о еколошкој катастрофи регионалних размера. То значи да су били угрожени сви од Словеније до Грчке и одавде до Белорусије. Није случајно што су Хрвати у прошлој години били први по броју умрлих од малигних болести“, напомиње Грујичићева.

Износи податак да је у време НАТО агресије пет тона живе код Панчева отишло у Дунав, а том водом се, како је приметила, највише снадбевају Бугари и Румуни.

„Значи, постоје важне и мање важне чланице НАТО. Околне земље треба да се запитају да ли су биле обавештене и да ли су знале шта ће се десити“, сматра Грујичићева.

Саговорница Танјуга осврнула се и на најављено снимање документарног филма о НАТО бомбардовању у које ће бити укључени и чланови Иницијативног одбора тако што ће помоћи својим везама са научницима у свету који се занимају за ову тему.

„Сви су спремни да помогну и биће укључено много људи из иностранства. Осим Руса и Кинеза, који су већ снимили један филм о бомбардовању, имамо велику подршку и из Шведске и Немачке у којој су ‘зелени парламентарци’ посебно заинтересовани за ову тему“, рекла је Грујичићева.

Она је додала да би филм требало да буде преведен на 20 језика и да ће се у њему наћи много материјала локалних ТВ станица о бомбрадованим локацијама који никада није емитован, као и да ће бити приказане појединачне трагичне људске приче.

„Знам да код зликоваца не можемо изазвати осећај гриже савести, али можемо код народа и обичних људи који ће схватити поруку филма“, навела је Грујичићева.

ИЗВОР: Танјуг/СРБИН.инфо

————

17.2.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић