Завршетком социјалних карата и новог тарифног система потрошаче очекује нов начин обрачуна и плаћања струје. Они који су пунили ТА пећи, зато што им је струја најјефтинија за грејање или због тога што немају алтернативу, убудуће неће моћи да рачунају на четири пута јефтинију струју током ноћи.
– Наравно да ће бити јефтине ноћне струје, али више неће бити однос четири према један, поручује у разговору за „Политику”, др Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и животне средине.
Најавили сте да ће социјално угрожени добити бесплатно 120 киловата струје и 90 кубика гаса. Како ће се то у пракси спровести?
Социјалне карте су припремљене. Уредба ће бити усвојена на једној од следећих седница. Потрошач ће добити папир којим му се умањује рачун за 120 киловат-часова струје и 90 кубика гаса. Радиће се преко строго наменских гарантних писама на име, без могућности продаја, или компензације. У групу оних који могу да остваре право енергетски заштићених купаца биће пензионери са најнижим примањима, домаћинства корисници социјалне помоћи или оне породице које добијају дечји додатак.
Шта ће измена тарифног система донети потрошачима? Ко ће скупље, а ко јефтиније плаћати електричну енергију?
Циљ је да они који троше много, плаћају више у односу на оне који троше мање струје. Струја није што и кромпир па да је плаћамо по нижој цени, јер се троши више. Новим тарифним системом смањићемо приходе од обрачунске снаге, која тренутно учествује са 19 одсто узимајући у обзир све категорије потрошача, али ћемо повећати учешће категорије средњег напона са садашњих 25 на 35 процената.
Тако би просечна цена код категорије средњи напон, која од 2014. излази на тржиште, била ближа реалнијој, а повећање цене код категорије домаћинстава биће мања од просечног (јер би учешће прихода од категорије ниски напон у укупном приходу било мање од 50 одсто). Раздвојиће се и категорија широка потрошња на два дела – комерцијална потрошња и домаћинства.
Постојање три зоне показује се као неоправдано и зато мислим да би лимит од, на пример, 1.200 киловат-часова, након којег би енергија била неколико пута скупља, био реалнији за грађане и економичнији са становишта очитавања.
Шта ће све ове новине значити за оне грађане који се греју на струју, а немају алтернативу? Да ли ће за оне који пале ТА пећи постојати и даље јефтинија струја током ноћи?
Увођењем прекомерне активне енергије за прекомерну потрошњу решиће се статус оних који електричну енергију троше за грејање. Прекомерна потрошња је она која би била већа од 1.600 киловат-часова месечно. Коришћење струје за грејање није само еколошка, већ економска и енергетска грешка земље. Они који су енергетски водили Србију обезбеђивали су амбијент такав да се струја увози и нерационално троши. Србија годишње на увоз свих енергената троши око две милијарде евра. Да се водило рачуна о подизању енергетске ефикасности не би било увоза електричне енергије. Што се паљења ТА пећи тиче, наравно да ће бити јефтине ноћне струје, али неће више бити однос четири према један.
Да ли је увођење тарифног система и социјалних карата увертира да се цена струје приближи економској? И колико још дуго струја и гас у Србији морају да се третирају као социјална категорија?
У претходном периоду повећање цена гаса и струје увек је било изнуђено кроз уцењивање грађана и привреде да неће бити енергената ако не буде више цене. Мислим да је то врло неодговорно. Зато се чини да је раст цена електричне енергије и гаса закулисна радња и како кажете „увертира” за реалнију цену. Можемо повећавати цене колико год хоћемо, шта да радимо ако нема оних који могу да је плате.
Зашто је свакој влади, сваком министру енергетике, па и Вама, тешко да кажете грађанима истину да је струја роба која има реалну цену, већ се на овој теми купују политичке поени?
Услов за либерализацију тржишта су социјалне карте, односно престанак социјалне функције јавних енергетских предузећа. Управо су се претходних година добијали политички поени преко цена енергије и енергената. Ја сам такву праксу прекинула и мој став је јасан. Цена никад није била и неће бити једини фактор стања јавних предузећа.
Како од ЕПС-а и „Србијагаса” направити успешне фирме, ако им је цена енергената нереална?
Они који воде јавна предузећа не могу да се понашају као курири на релацији држава – потрошач, већ као менаџери који се боре за своје предузеће. Када се томе дода да их је именовала влада онда је њихова одговорност много већа.
Лако је бити директор ако је држава та која ће дотирати и решавати сваки проблем. То никада нећу подржати. ЕПС је кренуо у процес корпоративизације фирме и то је начин да постане ефикасан и профитабилан.
„Србијагас” је у озбиљним финансијским проблемима. Има оправданих разлога, од тога да је Србија зависна од једног правца дотока гаса, али и неоправданих, а то су високи трошкови, припајања компанија које немају везе са основном делатношћу овог јавног предузећа. Реструктурирање „Србијагас” почиње у првом кварталу ове године.
Зашто се касни с почетком градње Јужног тока, требало је 20. децембра?
Ни министарство, ни ја лично нисмо никада помињали датум почетка изградње Јужног тока. Закон о Јужном току је припремљен и сада је на мишљењима у другим министарствима и очекујем да до средине јануара буде усвојен. То наравно не одлаже почетак изградње овако великог инфраструктурног пројекта. Могућност да Србија буде истински енергетски безбедна у гасу јесте и недавно потписивање меморандума о изградњи гасне везе између Србије и Бугарске тј. гасовода Ниш – Димитровград.
Када бисмо могли да добијемо прву термоелектрану-топлану?
Термоелектрана-топлана Нови Сад је пројекат за који је завршен тендер, допуњена је документација и постоји могућност да се крене у потписивање уговора, а то се односи и на ТЕ-ТО Колубара Б. Мислим да свима треба омогућити да под једнаким условима крену у послове инвестирања, а посебно су значајне ТЕ-ТО, јер је енергетска ефикасност код оваквих постројења већа од 90 одсто, док је ефикасност обичних електрана испод 40 процената.
У Удружењу за коришћење енергије ветра буне се због смањивања подстицаји за произведену струју добијену из тог извора, а НИС с бившим министром енергетике договара преузимање 50 одсто његове фирме за градњу ветрењача и види зараду? Како то коментаришете?
Они који се баве ветром немају ниједан разлог за незадовољство, иако су притисци са њихове стране били велики. Тарифа за ветар је смањена са 9,5 на 9,2 евроцента по киловат-часу, а уведена је и индексација инфлације, која ће се обрачунавати годишње.
Вероватно многи мисле да је све дозвољено, јер је тако и било у претходном периоду, па је због тога и вршен огроман притисак да се не промени политика фид-ин тарифа. Више никад неће бити праксе да је дискреционо право министра коме ће дати енергетску сагласност, као и тога да инвеститор добије дозволу или сагласност и годинама не учини ништа на искоришћењу извора. Штета је непроцењива за државу.
Хоће ли се повећавати рудна рента за НИС и шта ћете радити као председник Скупштине акционара НИС-а?
На Мешовитом комитету Србије и Русије договорено је утврђивање методологије исплативости инвестиције НИС-а у Србији, што треба да одлучи да ли треба повећавати рудну ренту, односно накнаду за коришћење минералне сировине. Треба сачекати такву анализу.
Србија има једну од најнижих рудних ренти. Та надокнада је у Канади 45, Немачкој 16, Словенији 22, Хрватској и Албанији 10, а у Мађарској је прогресивна од 12 до 30 одсто.
У Русији се креће у распону од 15 до 22 процента, а поред ове накнаде за нафту, у Русији се плаћају извозне дажбине, тако да компанији остане мање од 200 долара по тони, а у Србији истој таквој компанији остаје више од 500 долара по тони сирове нафте.
Оно што ме у овом тренутку забрињава јесте брзина експлоатације домаћих резерви нафте и цена по којој се та нафта продаје у виду деривата на домаћем тржишту. Због тога рента мора да обезбеди минимум правичне надокнаде држави за тај ресурс.
Мање сумпора
Зашто је продужен рок за производњу дизела Д2 и БМБ 95, када ЕУ упорно инсистира на евростандардима?
Енергетским споразумом земаља југоисточне Европе прописана је обавеза Србије да примени директиву која се тиче смањења сумпора у појединим течним горивима. Ми смо ипак омогућили да се до 31. јула 2013. године, поред деривата европског квалитета могу у продаји наћи и горива чије карактеристике нису у потпуности у складу са европским стандардима.
Да то нисмо урадили, цене деривата би вртоглаво скочиле, а то није оправдано. Додатно смо препознали потребу да се војним возилима, тракторима и радним машинама омогући снабдевање течним горивом које није евродизел, па ће се на тржиште од 1. августа 2013. године увести дизел гориво гасно уље 01 код којег је максимални садржај сумпора од хиљаду милиграма по килограму, десет пута мањи у односу на дизел гориво.
