Премијер Александар Вучић изразио је у четвртак увече апсолутно неразумевање суштине проблема са којима се породице у Србији суочавају. Издвајамо његову изјаву да су социјална давања у Србији много виша него у другим земљама и „да има оних који је стварно заслужују, али и оних који могу коњу реп да ишчупају и неће да раде“, као и да „узме за једно дете 4.500 и за друго 11.000 овако и ето минималне плате, па што да ради?“ (очигледно мислећи на мајке). [1]
Најпре, овакав речник никако не приличи премијеру једне државе. Даље, ако господин премијер није обавештен, минимална цена рада у Србији износи 121 динар по радном сату, што значи да је минимална зарада у Србији око 21.000 динара.
Ако је премијер под „узимањем за децу“ сматрао износе дечијег и родитељског додатка (изјава је конфузна и неразумљива) онда му је и математика лоша, јер дечији додатак износи 2.656 динара, односно за двоје деце 5.303 динара. Даље, нејасно је шта премијер подразумева под 11.000 динара.
Ако мисли на родитељски додатак за треће дете, он заиста износи 11.146 динара, али само у прве две године живота.
Ако мисли на висину износа социјалне помоћи, она је у јулу месецу 2016. износила у просеку нешто више од 10.000 динара, с тим што су 38,8% свих породица које примају новчану социјалну помоћ биле једночлане породице.
Без обзира шта је премијер хтео да каже, у било којој рачуници ради се о средствима апсолутно недовољним за покривање основних животних трошкова, да не помињемо да су услови за стицање права на дечији и родитељски додатак, као и на новчану социјалну помоћ потпуно погрешно конципирани.
Даље, према извештају Министарства трговине, туризма и угоститељства потрошачка корпа у јулу месецу текуће године износила је 67.144. динара. [2]
Премијер Вучић дакле вређа све мајке у Србији када каже „па што да ради“, мислећи ваљда да је минималац довољан да покривање животних трошкова.
Наводећи како су социјална давања виша него у другим државама, поново обмањује јавност. Примера ради, дечији додатак, који је овако како је законом уређен заправо мера социјалне помоћи, према доступним подацима прима скоро 30% деце, а издвајања износе око 0,3% БДП-а, што, имајући у виду висину буџета за прошлу годину износи око 1,2 милиона евра укупно.
(фото: википедија)
Новчану социјалну помоћ у јулу месецу је примила 104.101 породица, односно 254.917 лица, а основица за исплату износи 7.890 динара. Оно што Влада не разуме је да је време социјалистичког система социјалне помоћи ствар прошлости, и да је потребно донети нову стратегију породичне политике која се радикално мора разликовати од постојећег система.
Примера ради, дечији додатак се мора додељивати свим породицама, без дискриминације на основу цензуса. Просек издвајања за мере директне финансијске подршке породици у државама чланицама ЕУ износи 2,6% БДП-а, а међу њима убедљиво предњачи Мађарска са чак 4% БДП-а.
Мађарска је схватила пресудни значај природне породице за одрживи економски развој, а то је предуслов за креирање реалне породичне политике, те ће тако следеће године издвојити око 900 милиона евра у ове сврхе.
Најважнија новина коју Српски покрет Двери доноси на политичку сцену Србије је постављање породице у центар друштвене и политичке бриге и због тога су Двери пре свега породични политички покрет.
Премијер даље наводи да су издвајања из буџета за пензије 44%. Једино решење за овај катастрофални проблем је дугорочно повећање наталитета, што је немогуће без имплементације свеобухватне про-породичне политике.
др Немања Зарић (фото: Прес центар)
Према резултатима великог међународног истраживања под називом „Независни глобални индекс о породици“, Србија се налази на 40-ом од укупно 46 испитиваних држава, али што је још важније, Србија спада у ону групу земаља где би породице „желеле више деце, али немају услова за то“.
Задатак политичара је стога да породицама омогући, највећим делом кроз мере директне и индиректне финансијске помоћи, да овај циљ и остваре.
С тим у вези је и изјава премијера Вучића о субвенционисању приватног бизниса. Без трунке стида наводи да је Мишлену плаћено 30 милиона евра да остане у Србији, док истовремено негира бенефит од субвенционисања малих и средњих породичних предузећа.
Ово не треба да нас чуди, јер је његов задатак, по диктату међународног капитала и ММФ-а управо да уништи српску привреду до мере у којој ће грађани Србије постати јефтина радна снага за интернационалне компаније.
Двери сматрају да управо у развоју малих и средњих породичних предузећа и заштити домаћих произвођача лежи кључ економског опоравка и одрживог развоја Србије. Само таквом економском стратегијом се може смањити тренутна поражавајућа незапосленост која износи чак 19,7%. [3]
У периоду који долази, Српски покрет Двери ће предложити читав низ нових закона, измена и допуна постојећих закона и свеобухватну националну стратегију за повећање наталитета, у којој ће кључно место заузимати мере финансијске помоћи породицама и одбрана породица од антипородичних идеја и идеологија. То је наша основна мисија и сврха нашег политичког деловања.
Др Немања Зарић
Интернационални секретар и координатор Савета за породицу и социјална питања Српског покрета Двери
Упутнице:
- [1] (B92) „Nije Mišlen ostao na lepe oči, istresli smo kesu“
- [2] (mtt.gov.rs, ПДФ) Куповна моћ становништва – Потрошачка корпа
- [3] (Републички завод за статистику, Репбулика Србија) Актуелни показатељи
Српске Двери
