„Престаните с тим глуматањем, нити имате везе са српством, нити са Србијом, нити с њеном будућношћу, нити било шта знате о економији, резултатима и бројевима,“ рекао је премијер Александар Вучић Бошку Обрадовићу, у Скупштини Републике Србије, током расправе о усвајању Закона о буџету за 2017. годину.
Зашто је толико био бесан на председника Двери и могуће будућег председника Републике Србије, његове, изнете „податке о економији, резултатима и бројевима“, те какве везе исти имају са српством и Србијом?
Покушаћу да одговорим језиком економисте – чињеницама.
Србија, коју не домаћински, већ годинама у назад воде једни те исти људи, једном те истом идеологијом, је држава која не функционише. Њен својеврстан неуспех огледа се у чињеници да је с једне стране, оваква каква јесте, постала непријатељ сопственом народу и привредницима, а са друге, окренула је сопствени народ и привреднике против интереса државе. Из ове пат позиције, приступом који, у вођењу економске политике, има Вучићева власт, тешко да ћемо се извући и генерацијама које долазе створити бар мало перспективе за нормалан живот и развој.
Српска држава, а то признају и њени званичници, не може да се супротставити ни једном изазову. Ни унутрашњем ни спољном. Држава не може наплатити порезе, јер покушава да их додатно наплати од оних који су већ тај цех платили. Они који порезе не плаћају, неће их ни плаћати. Кроз „инвестиционо улагање“ – финансирање рада мултинационалног предузећа под називом „Српска напредна странка и ортаци.“ исти су заштићени од инспекција, ревизија, контрола и измиривања многих обавеза према држави или запосленима.
Отуда, просто је немогуће убрати довољно пореза и за државу Србију, из чијег буџета ће се финансирати рад државних органа и запослених у државним институцијама и за рекет политичкој мафији на свим нивоима власти. По свему судећи, боља је рачуница „бизнисмена“ у Србији да финансирају рад политичке странке на власти, него поштено плате обавезе држави. Боља је из тог разлога што на овај начин, протоком времена, и уз привилегију „наручених закона“, постају власници не само фабрика, земљишта, објеката, већ и читавих градова или општина, а уз то и господари „политичара“ и судбина грађана Србије.
(фото: Танјуг, Раде Прелић)
Управо се овде и на оваквом примеру, најбоље уочава идеологија, годинама уназад, примењиване неолибералне доктрине у Србији – држави без тржишта, конкуренције и владавине права, а која се огледа у доминацији приватне својине и личних интереса у односу на државу, њене ресурсе и интересе заједнице.
- Да ли су грађани Србије разумели Бошка Обрадовића када је указао да Вучић и његова свита законима које су донели у Скупштини Србије узимају од осиромашених и обесправљених и да дају богатима или се лично богате?
- Да ли су сви грађани Србије разумели да се од свега што има везе са државним, прави уносан посао за појединце блиске власти или чланове њихових породица? Постаје ли им јасно да и поред оверене здравствене књижице, на пример, неће добити адекватну заштиту или услугу у болничком центру, већ ће их лекари, иначе са сталним радним односом у државној установи, упутити у приватне да би се лечили само и само, уколико имају да плате?
- Да ли су грађани Србије свесни да од криминалаца, лопова и силеџија нема ко да их заштити? Неће баш сви полицајци, част великом броју изузетака, са платом коју имају и за дневницу коју добијају у поцепаним униформама и огуљеним чизмама да се хватају у коштац са криминалцима и жртвују своје животе, како би те исте криминалце или нарко дилере, касније корумпирани Вучићеви тужиоци или судије поново пустили на слободу.
- Да ли грађани Србије, слушајући Бошка Обрадовића, постају свесни да је кроз судске спорове, част великом броју изузетака, правда спора или готово недоступна и да судије ма колико биле свесне обавезе да пресуде по правди, морају то урадити по Закону, који је у интересу великих и моћних? У Србији за прекршаје и кривична дела одговара само сиротиња, прост народ и у највећој мери за ситнице или за „мале паре“. Прави криминалци и криминалци у фотељама, као и крупни лопови из великих приватизација, не.
Примера ради, Економски тим Двери указао је на криминал и корупцију у буџету Републике Србије и јединицама локалних самоуправа под окриљем извршне и судске власти. Те налазе потврдила је чак и Државна ревизорска институција. Веровали или не, Државна ревизорска институција потврдила је да је само у периоду од 2008. до 2014. године ненаменски потрошено невероватних 5.881 милијарди динара или око 59 милијарди евра. [1]
Нико од окривљених није осуђен или кажњен сходно тежини преступа.
Такође, Економски тим Српског покрета Двери, указао је да је из Републике Србије у периоду од 2004-2013. године нелегалним путем из земље изнето укупно 40,830 милијарди долара. Те налазе потврдио је и Вашингтонски Global Financial Integrity. [2]
Неспорна је чињеница, такође, како наводе сарадници Тима, да царина дозвољава шверц робе у вредности од 4 милијарде евра годишње, чиме онемогућава државу још и за сразмерни део неплаћеног ПДВ. Утаје горе поменути „инвеститори“ акцизу за нафтне деривате око 100 милиона евра, јер се у Србији прода 183 милиона литара горива на црно. Ускраћује се држава Србија за не наплаћену акцизу за 200 милиона кутија цигарета, или 300 милиона евра годишње. Више од половине брашна, преко 500.000 тона, или 23 хиљаде шлепера брашна, се прода на црно, а да нико од Вучићевих „не примети“. Више од 700.000 радника ради на црно. Краду Вучићеви кумови и струју…
По подацима Савета за економију, привреду и финансије Двери, у периоду 2012. до 2015. године на подстицању конкурентности и запошљавања, анализом ефеката подстицајних мера регионалног развоја Вучићева администрација је потрошила укупно 986.791.123.000 динара или више од 8 милијарди ЕУР, без уложеним средствима сразмерног ефекта у повећању броја запослених и побољшању перформанси српске привреде. Вучићева влада није успела ни да са чак 9 милијарди евра додатног задужења државе, за непуне четири године, поправи ликвидност српске привреде.
Изнете чињенице указују на непостојање стратегије развоја Републике Србије и на погрешан модел спровођења економске политике.
(фото: Танјуг)
Указујемо и овом приликом Вучићевој власти да су главни разлог неуспеха у сегменту остваривања циљева економске политике, поред криминала и пљачке, погрешно усмерена намена средстава – пре свега, на покривање трошкова услед високе задужености у условима смањене привредне активности. При томе, Влада није обезбедила усаглашеност и координацију подстицајног механизма са програмским мерама и приоритетима на нивоу државе (секторски и инвестициони). Нису спречене, ни санкционисане злоупотребе ненаменског коришћења подстицајних средстава. Није спречено исисавање капитала из Републике Србије.
У готово четрдесет минута вођеном монологу, у одговору Бошку Обрадовићу, Вучић, сценом достојном главном глумцу у ријалити шоу-у, лажима и заменом теза, покушао је да скрене пажњу са ових економских тема и чињеница на које је Посланичка група Двери указала: држава Србија задужује се код иностраних кредитора да би тим средствима из кредита субвенционисала стране инвеститоре!!!
Наиме, у предлогу Закона о буџету за 2017. годину средства у разделу 20 – Министарство привреде – опредељена су средства у укупном износу од 33.583.613.000 динара. Од тог износа 12.837.522.000 треба да се обезбедити из примања од иностраних задужења, дакле кредитима из иностранства, а 19.879.284.000 из прихода из буџета Републике Србије. За привлачење инвестиција Влада је планирала да издвоји укупно 13.598.119.000,00 динара.
Од тог износа, улагања од посебног значаја у износу од 11.103.000.000,00 динара, намењена су за спровођење уговора о заједничком инвестиционом улагању између Републике Србије и Fiat Group Automobiles S.p.A; уговора о оснивању Air Serbia; за измирење преузетих обавеза по уговорима о додели средстава за директне инвестиције и то за привредна друштва: Tigar Tyres д.о.о. Пирот; Mitros Fleischwaren; Masterplast YU Суботица; Streit Nova доо Стара Пазова; NCR доо Београд; In Conect доо Нова Пазова; Mei Ta Europe доо Обреновац; Hutschinson доо Београд; SR Technics services доо Нови Београд; IGB AUTOMOTIVE COMP доо Инђија; Lear Corporation доо Београд; LEONI WCS Southeast Europe доо Лесковац; Aster Tekstil доо Ниш Медиана; ContiTech Fluid Serbia доо Суботица; MDG доо Пријепоље; Delphi Packard доо Нови Сад; Falke Serbia доо Лесковац; Trentex доо Пријепоље; Magna Seating доо Оџаци; VNB KNITTING доо Лесковац; NCR доо Београд; REAL KNITTING доо Гајдобра; JOHNSON ELECTRIC доо Ниш; P&T Design доо Нови Сад; TIM COP доо Темерин; Sinterfuse доо Ужице; COFICAB doo Деч; PRETTY SWEATER Крагујевац; ENDAVA доо Београд; Leoni Wiring Systems Southeast доо Прокупље; Yazaki доо Шабац; за подстицање привредног развоја у складу са посебним актима Владе.
Уз то још 400.000.000 динара Влада планира да уложи у подстицаје за инвестиције у производњу аудиовизуелних дела.
Ако увидом у Предлог Закона о буџету за 2017. године упоредите горе изнете податке са разделом 25 – Буџет министарства здравља, који износи 11.594.666.000 динара, доћи ћете до закључка да је примера ради, Буџет министарства здравља мањи од опредељених средстава за привлачење инвестиција од чега највећи део иде на стране инвеститоре.
И на крају, оно што се из оваквих релација да закључити – за разлику од политичара Александра Вучића, Бошко Обрадовић се државнички влада и опходи. Разлика између државника и политичара је у томе што државник мисли на следеће генерације, а политичар на следеће изборе.
Управо, баш то има везе са српством, Србијом, и са њеном будућношћу, уважени Александре Вучићу. За ово што смо изнели у Скупштини Србије, користили смо то мало знања које имамо о економији, резултате истраживања и чињенице сагледане из чисто српског интереса.
др Предраг Митровић
Потпредседник Српског покрета Двери
Председник Савета за финансије, економију и привреду
Упутнице:
- [1] др Предраг Митровић: Државна ревизорска институција потврђује криминал и корупцију у јединицама локалних самоуправа под окриљем извршне и судске власти
- [2] др Предраг Митровић: Вашингтонски „Global Financial Integrity“ потврђује налазе Економског тима Српског покрета Двери
