Иако су ниске каматне стопе у свету довеле до веће економске ликвидности, оне су такође биле повезане и са “тешком тржишном неликвидношћу”, каже Нуријел Рубини.

Овај “парадокс”, како објашњава економиста познат као Доктор Пропаст, јављао се последњих година, укључујуц́и “Фласх Црасх” 2010. године, када су акције на америчкој берзи пале 10 одсто за 30 минута. Затим и “тапер тантрум” у пролеће 2013. године када су камате на америчке обвезнице скочиле за 100 базних поена, затим је уследила и најава тадашњег првог човека ФЕД-а око откупљивања хартија од вредности.

Економиста каже да је ово “разилажење” између економске и тржишне ликвидности изазвано бројним факторима, укључујуц́и ризике које представљају високо фреквентно трговање (ХФТс) и ‘скривена’ ликвидност”

Према његовим речима, трговина у САД данас је концентрисана на првом и на последњем сату трговања аксијама, када су ХФТс најактивнији; за остатак дана, тржишта су неликвидна, са тек неколико трансакција.

“Ова комбинација макро ликвидности и тржишне неликвидности је темпирана бомба. До сада, то је доводило само до на пример, нагле промене код приноса у обвезницма и ценама акција. Али, током времена, на дуже стазе , то ствара мехуриће на тржиштима капитала који у сваком тренутку прете да пукну, додао је он.

Како каже само се привидно довољно новца окреће. Односно, да мале осцилације могу изазвати веће промене код цена некретнина, а мале корекције врло брзо постану велике корекције, а кад до њих дође – следи прасак.

Рубини поручује и да ако некоме треба “рецепт за катастрофу” , онда је неликвидно тржиште пуно балона пред пуцањем.