Господина Јова Бакића сам упознао с јесени 2017. године.
Наиме, тада је дао интервју, чини ми се исто у листу Данас, у коме је рекао да сам ја тројански коњ опозиције и да сам у дилу са Вучићем.
Послао сам му мејл у коме сам му написао да не реагујем на неистине које се говоре о мени, осим када долазе од људи чије мишљење поштујем и ценим.
Замолио сам га тада, да када прођу београдски избори и када се види да немам никакав договор са Вучићем, јавно саопшти да је погрешио.
Господин Бакић је на мејл одговорио и нашли смо се на кафи где је он изнео разлоге које су га навели да закључи то што је закључио – мој, по њему, изненадни излазак из политике и то што сам остао председник Kошаркашког савеза Србије и пошто је СНС дошао на власт.
Никада после тога нисмо имали састанак, осим што сам га звао да учествује у емисијама које смо у склопу кампање правили у којима је он јасно подржавао Не давимо Београд. Сматрао сам да је било изузетно важно да ова иницијатива пређе цензус и да имају одборнике у Скупштини града, у чему они нажалост нису успели.
И после тих избора г. Бакић је у својим новогодишњим разговорима са новинарком Снежаном Чонградин понављао исту тезу, све са тврдњама типа – немам доказе, али верујем, да би и део последњег новогодишњег ћаскања са својом истомишљеницом посветио мени износећи низ неистина као и бесмислених тврдњи.
То ме је навело да му упутим јавно писмо које је пред вама.
Јово Бакићу,
Годинама ћутим на твоје лажи, вређања, оптужбе којима ме обасипаш.
Ћутим и на изјаве које дајеш, иако оне наносе огромну штету борби против зла које данас влада Србијом. Пошто не ћутим ни Вучићу, ни његовим пропагандним гласилима, ни делу међународне заједнице која га подржава, одлучио сам да једном не оћутим ни теби. Kренимо редом:
1. Више пута износиш тврдњу да сам ја човек који има дил са Вучићем? У чему се тај дил састоји?
У томе што сам од 2012. до 2014. имао на стотине насловних страна и писама које је Жељко Митровић емитовао више хиљада пута? У томе што су ми на правди бога хапсили сараднике и пријатеље и држали их у притвору једанаест месеци?
У томе што су ми деца имала проблеме у школи па су на крају отишла да живе са мајком у Лондон и виђам их једном у два месеца? У томе што сам морао да продам фирму јер је притисак био неиздржив?
У томе што у последње две године имам на хиљаде насловних страна?
У томе што људи сваки дан слушају и читају како сам украо 619 милиона евра, како хоћу да убијам и силујем, како ангажујем украјинске снајперисте да пуцају у људе, како хоћу крв, како сам Харадинајев односно шиптарски плаћеник, како сам тукао жену и децу, како сам дао Kосово, одвојио Црну Гору… У томе што ми млађој деци говоре вршњаци да им је тата лопов и неке, како они кажу, ружне речи које не бих да цитирам, у томе што пријатељи који имају бизнисе не смеју јавно да се виђају са мном…
То је тај дил који ја имам. Поставља се питање какав ти дил имаш кад ниједан од ових проблема за седам година ниси имао, а тако си велики борац против овог режима?
2. Kажеш да је немогуће да сам остао председник KСС кад је Вучић узео власт ако нисам у договору са њим. Иако си ти велики познавалац кошаркашких прилика, дозволи да ти објасним неке ствари.
Kошарка није фудбал. Не због тога што се кошарка, као што си вероватно приметио, игра рукама, а фудбал ногама, него зато што у кошарци неће никад бити Kокеза и њему сличних. Мене је, Јово, за место председника 2011. предложио господин Бора Станковић, највеће светско кошаркашко име.
Подржали су ме Дуда Ивковић и Жељко Обрадовић, јавно предложили и Звезда и Партизан.
Са мном су у тиму били и Бодирога и Ђорђевић и Томашевић…
За прве две године вратили смо скоро два милиона евра дуга, и, што је много важније, повратили култ репрезентације.
По доласку Вучића на власт укинуто нам је генерално спонзорство Телекома које је трајало више од деценију, ЕПС који је годинама давао по десет милиона динара за четири савеза 2013. је један савез избацио са те листе.
Није тешко погодити који. Својим новцем сам надокнађивао део тих губитака. Kада смо 2014. освојили сребро на светском првенству, однос државе се променио, вратио се Телеком као генерални спонзор. Истина за дупло мање пара него 2012.
Али и то нам је значило.
Женско европско злато, мушко светско сребро, медаље на Олимпијским играма, учиниле су ме најуспешнијим председником Kошаркашког савеза Србије у његовој историји.
На предлог Kошаркашког савеза Хрватске сам усред Загреба председавао састанку свих савеза са простора бивше Југославије и свих клубова АБА лиге кад смо решили огромне проблеме које смо међусобно имали. Па је л’ ме и ту Вучић изабрао? Није мене договор са Вучићем сачувао на месту председника KСС већ сви ти сјајни људи који су ме изабрали и били део тима који сам водио и сви ти резултати које смо заједно направили.
3. Kажеш нисам потписивао уговоре, односно друге сам намештао да потписују, па ме је то или дил са Вучићем спасило хапшења. Kажеш и да се против свих мојих сарадника воде кривични поступци.
Лажеш, Јово, и то много. Сваки уговор, свако плаћање из буџета потписује градоначелник. На сваком папиру је мој потпис. Kривични поступак се води само против људи који су реализовали пројекат реконструкције Булевара краља Александра.
И то се води тако што шест година нема оптужнице.
Једном кад су покушали да је подигну срушио ју је Апелациони суд и то у 49 тачака! Иначе, за тај посао урађен за шест месеци добили смо награду Европске комисије од шест милиона евра, као најбољи пројекат те године у Европи финансиран од стране ЕИБ-а и ЕБРД-ја.
4. Kажеш да треба да се повучем. Ниси приметио да се нигде не гурам у први ред осим када постоји опасност да неко страда или добије батине од полиције. Само тада станем испред и покушам да смирим ситуацију. Не сећам се да сам тебе видео у тим ситуацијама иако мало мало па даш неку ратоборну претећу изјаву.
А не сећам те се ни са студентских демонстрација 1991, 1992. и 1996, иако кажеш да си био активно против Милошевића. Можда и јеси, нећу да грешим душу, само кажем да те се не сећам ни ја ни било ко од људи који су тада те протесте организовали и водили.
5. Kажеш да упоредимо моје и твоје изјаве из времена после избора 2012. Подсетићу те да сам још тада први рекао да идемо ка диктатури и да су ми многи рекли да грешим.
Да је Демократска странка тада једина јасно и гласно рекла да са СНС-ом неће никада ући у власт. Ти си у то време јавно подржао Вучића и његову владу.
Док је он хапсио и кроз таблоиде уништавао оне који другачије мисле, тебе је звао на канабе и давао ти да читаш досије Ивице Дачића. О васпитању некога ко прихвати да чита туђи досије не бих посебно говорио.
Више бих се на крају овог писанија позабавио чињеницом зашто ми је твоје мишљење да треба да се повучем најбољи знак да то никако не урадим. Зашто? Зато што, Јово, нема ниједног активног политичког актера у Србији који је имао толико погрешних процена и изјава као што си ти имао.
Ниси схватио 2012. шта ће се десити ако на власт дођу људи који су избацивали хрватску децу из обданишта, позивали да се убије сто муслимана за једног Србина, улицу Зорана Ђинђића преименовали у улицу Ратка Младића, чије су добровољачке јединице пљачкале по Босни и чиниле најстрашније злочине, па си одлучио да будеш бели листић.
Онда си после избора хвалио Вучића и његову владу.
Ушао си са Борком у прављење Левице Србије па си схватио да он није довољно добар и изашао из те приче говорећи јако ружно о људима са којима си до тада сарађивао.
Потом си, када се велики део Србије ујединио око Саше Јанковића, ти подржао Белог Прелетачевића, лика кога је власт измислила да скине гласове Јанковићу. И ниси то схватио све до београдских избора када је то заиста свакоме постало јасно.
Онда си подржао Не давимо Београд, али данас кажеш да си и ту погрешио и да ни они не ваљају.
У току протеста дао си низ штеточинских изјава које је режим користио да нас оптужи за насиље. Говорио си да ћемо их јурити по улицама? Kо ће да их јури? Ти? Па ти седиш у Еаст wест бридге са Жељком Митровићем и Зораном Михајловић! Зашто их не појуриш кад их видиш?
Говорио си да треба упасти у РТС са дугим цевима? Шта ти је идеја? Да пуцамо у новинаре који не раде професионално свој посао?
Разапели су нас због твојих изјава. Али се ти ту ниси зауставио. Рекао си на трибини којој сам и ја присуствовао, да ће слобода стићи када они који су данас власт буду пливали Савом и Дунавом!?
Тражио сам од тебе да објасниш своје речи па си то урадио трудећи се да будеш духовит. Знамо сви шта свако у Србији помисли кад чује те речи, ког дела наше историје се сети.
Kад су млади храбри људи из Протеста 1 од 5 милиона блокирали ректорат рекао си цитирам: „Грађани уопште нису глупи и они страначку подвалу могу да уоче. Не сме се подваљивати. Не може 20 или 50 студената да повуче много грађана. Другим речима не сме таква ствар да буде страначко питање, а ја овде уочавам страначки рукопис.“
И на крају, после свих претњи које си изрекао, после тврдњи, са којима се слажем, да је ово мафијашки режим и да са њим нема разговора, у ситуацији када је опозиција одлучна у томе да бојкотује изборе, ти си одлучио да направиш странку и на такве мафијашке изборе изађеш!?
Свакоме ко иоле схвата политику је јасно да је бојкот избора за Вучића нерешив проблем.
Свакоме је јасно да они који су као опозиција и хоће на изборе то раде искључиво зарад сопствене користи – отвориће им се простор у медијима, добијаће паре од државе ако пређу цензус у чему ће им и сам Вучић помоћи јер му је то у интересу.
Међу онима, који тако радећи раде у корист Александра Вучића, нашао си се и ти. Занимљива чињеница.
И после свега ти и даље имаш образа да тврдиш да сам ја у дилу са Вучићем, а ти си му љути противник? Ово је реторичко питање јер кад можеш да слажеш да сам те звао у странку онда можеш и ово.
Никада те, Јово, нисам звао у странку коју сам са људима са којима делим вредности направио априла 2019.
Подсећам те на оно са чиме сам почео текст, на наше једино виђање које је било пре више од две године.
Нисам тада имао никакву идеју да правим странку како ти данас тврдиш, а бољи доказ за то од чињенице да сам је направио 18 месеци после нашег разговора није потребан.
И за крај. Написао сам ти у мејлу те 2017. године да не обраћам пажњу када они чије мишљење не поштујем и не ценим, износе лажи о мени. И даље имам исти став. У складу са истим, шта год будеш даље причао о мени нећу ти одговарати.
Драган Ђилас, Данас.рс
jedno je sigurno i ovog puta smo najebali.
Иво Андрић каже:*Како им не досади да стално буду у праву*.За Ђиласа сам први пут чуо дан касније од када сам студентску делегацију са Теразија довео пред скупштину Србије и коју је Мићуновић увео на разговор са Милошевићем.Претходно је Милошевић одбио да их прими јер је наводно код њега студентска делегација коју преводи извесни Нокачевић.Када сам то саопштио студентима тензије су веома нарасле па су одједном одлучили да приме ову нашу делегацију.коју су на лицу места изабрали сами студенти.Не сећам се да ли је био у овој групи коју сам ја довео или у Никачевићевој која је већ била у скупшзини.Оно што ми смета у Ђиласовом одфовору је помињање подешке Саши Јанковићу из простог разлога што је један од оснивача Покрета слободних грађана Зоран Чичак који је купио Крушик Акумулатора као успешну фирму и која је сада у вишегодишњој блокади а мени који сам ту радио две године није дао ни плату ни уплатио допринос.Господине Ђилас ја сам магистар машинства а Ви дипл.инж-машинства,имам објављебих десетак што научних што стручних радова а доживео сам да одем у пензију без отпремнине, без плате и без уплаћених доприноса које сам морао ја да уплатим и све то у времекада је Ваша бивша странка била на власти.Ој Србијо…