Драган Радовић: Фијат, штрајк и државне субвенције!

Много галаме се подигло због штајка радника у Фијату (ФЦА Србија), неко би рекао : “ударио тук на лук”!

Шта се то дешава у највећој крагујевачкој фирми?

Дневни листови су објавили да радници траже повећање бруто плате са 38 на 48 хиљада динара, уколико би послодавци прихватили радницима би се повећала нето зарада са 27817,00 дин. На 34827,00 дин.

Од српских званичника се медју првима огласио ауторским текстом објављеним у дневном листу НОВОСТИ министар привреде Горан Кнежевиц, критиковао је раднике за неодговорност према својим породицама, као И кооперантима. Још је рекао да Влада брани принцип да нам свима буде боље. Уважени министар само није објаснио како радницима И њиховим породицама може бити боље са месечном зарадом од 27.8 хиљада динара?!

Да подсетим, само пре три године многи дневни листови су објавили да Горан Кнежевић, члан управног одбора НИС-а има месечну плату у висини од 1.079.920,00 динара. Прерачунато по тадашњем курсу евра (1 евро – 115.5 дин.), министрова месечна прмања, само по једном основу, била су 9350 евра!!! Данашња нето плата радника, приказана у еврима је 231.5, што говори да је министар Кнезевиц “месецно” зарадјивао као И 40.4 радника запослених код великог светског инвеститора, гиганта, који је досао да опорави Србију.

За бољу “слику” која ће нам појаснити зашто је ФИАТ досао у Србију, погледаћемо табелу сачињењу на бази званично објављених података приказаних у предатим финансијским известајима у претходне три године. Анализа ће обухватити само податке из обрасца Биланс успеха.

Шта се може закључити из приказаних података:

1. Огроман несклад између прихода од продаје и уложеног директног материјала за израду. Скоро нико не креће у производњу у којој трошкови материјала достижу 50% цене готовог производа, ФИАТ у 2014.г. продајну цену има за 20,4% већу, у 2015. само невероватних 17,4% и у 2016.г. 19,8%. Како ФИАТ скоро све делове увози из својих пољских и италијанских фабрика, основна претпоставка је да су фактуре „пренадуване“, што је у ауторском тексту на порталу Макроекономија објавио економиста Драгован Милићевић (1*).

2. Субвенције државе Србије у 2016.г. значајно су повећане у односу на 2015.г. иако је ФИАТ смањио број радника, као и производњу. У 2014.г. субвенције су покривале 84,2% исплацене зараде, 79,8% у 2015., чак 35,7% су веће у 2016.г. од масе ислаћених зарада.

3. Добит је енормно ниска, у 2014.г. 2,34 млрд.дин., 2,35 у 2015.г. и 2,15 у 2016.г. Када би се фабрика иселила у Италију, позиција ЗАРАДЕ у Билансу успеха била би већа најмање за 10 пута (толико су веће зараде радника у аутомобилској индустрији у Италији), само у 2016.г. то би увећало расходе за 28 млрд.дин., фабрика би остварила губитак од 26 млрд. Динара. Губитак би био мањи ако би се фабрика иселила у Пољску, њихове плате су око 5 пута веће. То се ипак неће десити, светска фабрика FIAT CRYSLER такву грешку сигурно неће направити – оставиће производњу у Крагујевцу. Наставиће да искоришћава раднике уз свесрдну помоћ Владе Републике Србије! Субвенције ће бити све веће, наставиће се тренд из 2016.г.

Још један апсурд: из будзета Србије субвенција Фијату по запосленом раднику на месечном нивоу у 2014.г. износила је 68 хиљада, у 2015.г. 62, у 2016.г. невероватних 111 хиљада динара. Како смо навели да је нето плата радника у 2016.г. 27817,00 дин., једно од бољих решења било би да се велики страни инвеститор исели из Србије, радници би прешли на Завод за запошљавање, наставили би са примањем садашњих „зарада“, у буџету би се оствариле уштеде у висини од скоро две милијарде динара!!! Како за отварање једног радног места треба око 5 хиљада евра, само уштедом у једној години можемо отворити 3 хиљаде нових радних места, мало више од броја угашених, ако бисмо испратили ФЦА СРБИЈА.

После свега изнетог у тексту, можемо се питати: који интереси воде представнике државе да толико штите ФИАТ а све на штету радника и свих градјана Србије.

Остаћемо без одговора који се вероватно налази у потписаном уговору, ништа ново, исте ситуације смо имали, имамо их и даље, у свим другим спасилачким уговорима са страним инвеститорима склопљеним за време демократије коју су нам донели европејци 5. октобра, па све до данас.

Што нас више спашавају, нама све горе!!!

(*1) http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/fiat-paradigma-korporativne-ekonomije/

Драган Радовић

ИЗВОР: Центар академске речи