Идеално је време да саопштимо да су бриселски споразуми неуспешни и да тражимо повратак решавања питања Косова и Метохије у Уједињене нације, рекла је ФоНету директорка Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић.
Она је, као саговорница у серијалу Косинус, констатовала да су Бриселски споразуми деградирали српске националне и државне интересе, док Приштина није испунила ниједну обавезу. Трифковић је новинару Николи Тодоровићу рекла и да би формирање Заједнице српских општина, с обзиром на закон по којем је предвиђена, представљало грађење независности Косова.
Прилике на међународној сцени су промењене у односу на време када је почело насилно одвајање Косова и Метохије од Србије, уверена је Трифковић и објашњава да замрзнути конфликт „значи да све стављате у некакав статус кво, уместо да се бавите проблемом“.
Она верује да је компромис са Албанцима са Косова могућ, али не са „структурама које је унапред инструисала Америка, јер она жели независно Косово, поготово ако су терористичког, криминогеног порекла“. Сигурно има оних са којима можемо да се договоримо.
То су обични људи којима имају проблем у сваком смислу да живе у систему успостављеном на Косову, тврди Трифковић, убеђена да је могуће наћи такве саговорнике, мада не може да каже да ће се то десити у садашњим условима. Као чланица Радне групе покрета Двери за Косово и Метохију, која је недавно боравила у Москви, она се позвала на пример Русије, где „више нема проблема са Чеченијом, већ је Рамзан Кадиров у многим случајевима већи Рус од многих Руса“.
Трифковић истиче да решавањем косовског проблема не би требало да се бави Европска унија (ЕУ), не само зато што Србија није члан, већ и због тога што сматра да Унија „дефинитивно данас нема међународну важност какву је можда имала у неком тренутку“.
Место за разговор о Косову и Метохији су УН, где би, према њеној оцени, разговори могли релативно брзо да се врате, ако то затражи Србија, односно председник државе.
Трифковић признаје да је решавање косовског проблема дугорочан процес, али је уверена да то иде у прилог Србији, јер се ситуација у свету мења. Према њеном ставу, Србија би требало да се врати на резолуцију Савета безбедности 1244 и Устав Србије, у којем је јасно дефинисан територијални интегритет Србије и да су Косово и Метохија њен саставни део.
Нема одступања од Устава Србије. Албанцима на Косову и Метохији је апсолутно потребно дати аутономију, може да се преговара о степену аутономије, постоје различити модели, чак и неки међународи примери, рекла је Трифковић. За њу је, међутим, неприхватљиво да Србија, као део међународно гарантованог решења, евентуално пристане да Косово добије столицу у УН.
Србија не би требало да прихвати никакав међународни субјективитет Косова и Метохије, поручила је Трифковић, која тврди да „он и не постоји“. Насилно га је, пре свега, створила Америка, оценила је она, противећи се да Косово буде члан и међународних спортских организација.
Трифковић не сматра реалним одржавање међународне конференције о Косову, уз учешће великих сила, које се обично организују после ратова, као део мировног споразума, док је овде прошло већ доста времена од када је он завршен.
На питање да ли би грађани требало да се изјасне о евентуалном решењу за косовски проблем, Трифковић је узвратила да је Уставом јасно дефинисано да је Косово саставни део Србије и да је немогуће расписати противуставни референдум.
Она објашњава да се грађани, на пример, не могу питати да ли се слажу да прихвате свеобухватни мировни договор са Приштином који би де факто значио независност.
Уколико би ова власт сматрала да би требало да се одрекнемо дела своје територије, једини могући пут је улазак у процедуру за промену Устава, али Трифковић тврди да је тако нешто „историјски незамисливо за Србију“. То би, како указује, био јединствен пример у свету да се нека држава у миру одриче дела своје територије. За њу је, каже, Косово и Метохија камен темељац српске историје, државности и културе, „нешто што нам је остављено тестаментом“.
Ако говоримо о Косову и Метохији, никад не размишљам само о људима који сада ту живе и живеће убудуће, већ и о оним Србима који су дали живот да бисмо остварили своју државност и очували Косово и Метохију као српску територију, закључила је Трифковић.
Фонет
