Грађани су апсолутно против изградње аутопута Београд–Сарајево у чијем потпису су Вучић и Ердоган. Због тога ће своје протесте са Теразијске чесме, која је иначе пресушила као и идеје протестаната, пребацити на Чукур чесму. Поред тога, биће расписан и референдум са само једним питањем: да ли сте за пут који води назад у „пусто турско“ или за пут који води у Европу, односно Београд–Тирана, пошто сви Путеви Србије воде у Европу преко Косова и Метохије, изузев путева који се стручно називају „ваздуплоховни“?
Скрећемо вам пажњу, додаје се у референдумском упитнику, да ће пут до Сарајева бити поплочан добрим намерама и турском калдрмом, сличној оној у Скадарлији. Разлика је само у томе што ће камење бити увоз из Турске. И сваки камен земље ове имаће у себи мали компјутер и друге високо софистициране апликације које ни једном возачу неће дозволити да заспи за воланом. У боље сутра се никада не стиже дремајући, или, не дај Боже, спавајући.
Статистички подаци показују да је вожња аутопутем, који уместо асфалта као подлогу има калдрму, без обзира што се вожња најчешће одвија у „рикверц“, (читај: пусто турско) толико безбедна да је број саобраћајних удеса далеко мањи него на Ибарској магистрали.
Последње окупљање на Теразијској чесми изазвало је многа неслагања и недоумице од којих се неке могу протумачити и као злонамерне.
– Слободна, независна, објективна и антирежимска штампа пише како је на скупу било више хиљада грађана;
– Службени пребројачи глава из званичних државних институција тврде да је било сто шездесет и пет и по лица, односно, прецизније, сто шездесет, али је методом која се заснива на научним основама, утврђено да је међу учесницима скупа било и оних које наука карактерише као – дволичне. Зато је број нешто већи и поред тога што то не одговара овој власти и не одговара истини.
– Прорежимска, слободна, независна и, такође, објективна штампа објављује како су протести пукли као летва; да је на скуповима све мање људи и да се на Теразијама окупило једва нешто између двеста и пет хиљада незадовољних грађана са нагласком на двеста.
Ова штампа такође бележи да је један од говорника на чесми, адвокат иначе и активиста једне опозиционе странке, коврџаве косе, необријан и са једним наочарима на врх главе, а другим висећим око врата у једној руци држао мобилни телефон, у другој мегафон и говорио, како су репортери забележили, као стари грамофон са тупом иглом која је изазивала крчање и прескакања са теме на тему. Једино су гласни и разговетни били звиждуци и дување у трубе и пиштаљке сваки пут када се помене име Слободана Милошевића. И то би трајало у недоглед да се једног кључног тренутка неко није сетио да саопшти скупу како Милошевић почива у(з) Миру и под липом у тамо неком Пожаревцу који се помене само кад су Љубичевске игре коња враних.
Говорник је захтевао да се укину Вучић, Дачић и Шешељ, да се уведе лустрација, фрустрација и за поједине политичаре, ради редовне промене, чак и менструација.
Сабља мора окончати започети а недовршени посао, и сваком за кога се докаже да је онај други, доживотно забранити учешће у политичком животу, а слободу му оставити за политичку смрт.
Оне, који су стручно пребројавали главе и лица учесника и учесница, живо је занимало шта је то писало на мобилном телефону који је говорник држао у десној, ретроградној и конзервативној руци. Испоставило се, бар како су скривене камере забележиле, да је телефон, као и говорник, био без текста и да је оратор на телефону све време пратио узбудљиве сцене порно филма који се слободно приказује на друштвеним мрежама.
Управо је то, а не игла, према злурадом и некомпетентном тумачењу званичних достављача извештаја са скупа, пуном злурадости и зависти, разлог су за крчање и испразне тираде.
Пошто су у овој земљи слобода и демократија шатро слобода, није ни чудо што се укупна слободна зона сместила само под једну шатру.
После дужег оклевања, и метеоролози су се сложили да нам прете обилне падавине (неки очекују са власти) и, сходно томе, неизбежне поплаве глупости.
Дежурне службе су у приправности спремне да правовремено реагују на сваку од ових природних појава.
Недостаје нам Добрица Ерић да напише још једну поему о Вашару који није само у Тополи.
Стање ствари
