Упркос великој количини падавина која је поспешила раст корова и полегање жита, то не би требало у великој мери да утиче на род пшенице, па се очекује просечан десетогодишњи принос од 4,2 тоне по хектару, али ће род воћа бити мањи око 15 одсто.
Обилне падавине које не престају већ недељу дана, у појединим деловима Србије направиле су прави потоп и под водом оставиле и њиве. Само у Београду је јуче, према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, за пола сата пало кише једнако просечним месечним падавинама. Како ће се то одразити пре свега на пшеницу, наш главни пољопривредни производ, за Спутњик објашњава проф. др Мирослав Малешевић.
Лед побио пшеницу
Генерално, те силне кише погоршавају стање јер поспешују коров и полегање усева, а то индиректно доноси губитак приноса, напомиње наш познати стручњак за жита.
„Ако је то праћено олујом и градом, онда настаје директна штета, јер су у овој фази све културе осетљиве на град, па и онај најситнији. Он наноси директну штету избијајући зрно из класа и ломи клас. И свакако ће то утицати на смањење приноса. У којој мери ће то бити у овом тренутку се не може рећи јер то тек треба да се процени“, наглашава он.
Малешевић, међутим указује, да има култура којима овакве временске прилике пријају.
„Корист од овако топлог и влажног времена има кукуруз, који такву климу прижељкује, осим у случају бујица које могу да му нанесу директну штету. Сада би требало да буде више сунца. Ниједној култури у наредне две недеље више не треба ни кап кише“, напомиње он, истичући да од овог времена, у сваком случају, напредују кукуруз, соја и шећерна репа, оно мало што је има.
Десетогодишњи просек
Он подсећа да је просечан род кукуруза прошле године био рекордан, преко седам тона по хектару, а пшенице око 4,5 тоне, што је солидан принос.
„Ове године се надамо неком просечном приносу пшенице, а десетогодишњи просек је 4,2 тоне. Толико би требало да буде упркос киши, јер је она када је почела донела бољитак. И пшеница која је била жедна мало се опоравила. Тако би могли да добијемо род негде приближан десетогодишњем просеку“, објашњава Малешевић.
Овај стручњак за стрна жита напомиње да је пшеница већ формирала принос и њој сада само треба сунце, јер долази до пуног сазревања када влага треба да падне испод 18 одсто. То су, како напомиње, услови за жетву која би почетком јула требало да буде интензивнија.
Жетва јечма је већ почела, а рана пшеница ће можда почети крајем недеље. Ако буде два три дана без кише у северним деловима сигурно ће моћи да уђу комбајни у њиве, а ту где је био главни удар, ту ће бити мало теже. Реч је о централној и западној Србији, где ће морати мало да се чека, али углавном треба очекивати да жетва буде интензивирана почетком јула, наводи Малешевић.
Воћњаци настрадали
Са воћем је, међутим, другачија ситуација, па се очекује да укупан овогодишњи родбуде и до 15 одсто мањи.
Председник Друштва воћара Војводине и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Зоран Кесеровић каже да је после ниских температура које су доста оштетиле засаде воћа у Србији, поготово у равничарском делу, сада дошло до великих проблема поготово због града у типичним воћарским крајевима.
То је случај са западноморавским, шумадијским, суботичко-хоргошким и банатским рејоном. Велике количине падавинама утицале су, како истиче, на смањење приноса, прво код јагоде, а потом код трешње и вишње, где је дошло до пуцања плодова и до њиховог опадања. То опадање је, истиче, примећено и код осталих воћки, код јабуке, крушке и шљиве.
Нападају и штеточине
Велике количине падавина ће сигурно утицати и на отежану заштиту од болести штеточина, поготово од бонилије, указује саговорник Спутњика.
Поред тих директних, ту су и индиректне штете тамо где постоје штете од града, попут гљивичних и бактеријских оболења. То може да буде велики проблем који ће се одразити на род следеће године, упозорава он.
Кесеровић напомиње да ће до смањења рода ове године сигурно доћи.
„Ако је процена на почетку године била да ћемо укупно имати 1,35 милиона тона воћа у Србији, очекујемо смањење од 12 до 15 одсто. Очекујемо негде између 150.000 и 170.000 тона воћа мање“, тврди Кесеровић, подсећајући да је прошлогодишњи род био 1,4 милиона тона.
Да не би подбацила следећа година, воћари морају да наставе са заштитом болести од штеточина, како би се образовали пупољци за наредну годину. Воћке се сада код већине воћних врста припремају за следећу годину, каже овај стручњак за воћарство, саветујући воћарима да примене све агротехничке мере.
Смањење рода ће, како додаје, сигурно утицати и на извоз воћа.
„Већ је смањен извоз раних врста, јагода, трешања, биће умерен род кајсије. Отприлике око 600 милиона долара је извоз воћа, тако да ће се то сигурно одразити на смањење зараде од извоза“, закључује професор Пољопривредног факултета у Новом Саду за Спутњик.
Спутник
