Драматичан викенд је за нама на граничним прелазима из Србије, где су стотине дијаспораца биле блокиране и по десетак сати на уласку у Хрватску или Мађарску. Невиђене гужве током викенда до ивице су развукли стрпљење возача, од којих су у највећем броју грађани Србије, Турске или Грчке, који живе и раде у ЕУ.
Како за “Вести” каже Бранислава Ђокић-Кабаји, која се са супругом из посете Србији враћала за Француску, сцене које је у суботу доживела на прелазу Батровци према Хрватској, превазилазе све што је могла да замисли, а на улазак у Хрватску чекали су готово 10 сати.
Док се са супругом враћала из родног Београда за Француску, колона их је ујутру затекла око пет километара од граничног прелаза.
Без скенирања пасоша
Пасошка контрола била је брза и ефикасна на оба гранична прелаза, наводи Бранислава Ђокић-Кабаји
– На српској граници било је отворено седам прелаза за аутомобиле и један за камионе, пасошка контрола била је готова за камион. И на хрватској граници радило је осам прелаза и тамо су били брзи, чак нам ни пасоше нису скенирали – завршава Бранислава описивање драматичног преласка српско-хрватске границе.
– Вукла се километрима. Највише је било аутомобила немачких, аустријских, швајцарских, италијанских, француских, бугарских и по нека српских регистарских ознака, те покоји залутали Словенац. Чекали смо дуже од седам сати да прођемо српску пасошку контролу и још преко два и по сата хрватску, тако да нам је укупно требало девет сати и 40 минута да пређемо из Србије у Хрватску. Била је ужасна врућина, термометар је у једном тренутку нешто после поднева показивао да је температура 46 степени. Ово је срамота, нигде човек у свету није могао овако нешто да доживи сем код нас – каже за “Вести” наша сународница из дијаспоре.
Бранислава је највише разочарана реаговањем српских власти, иако је сама процедура на граничном прелазу била брза.
– Сатима смо били у километарској колони на несносној врућини, нико да приђе да пита да л’ некоме нешто треба, власт као да је престала да постоји. Возачи само трубе, све је било на ивици инцидента и пуцања. Жедни, гладни људи, ко је могао да зна да ће то толико трајати. Појавили су се неки локални момци који су искористили муку возача, па су почели да продају воду за евро, сок два и по евра. Да зараде на нашој муци. Нигде тоалета, тек кад смо дошли близу границе путници су могли да иду у тоалете, за чије се коришћење плаћало 120 динара или ти евро. Смеће свуда по и око пута, разбацано километрима, полиција стоји, нико не реагује – препричава сцене као из апокалипсе наша саговорница.
Б. Ђокић – Вести
фото:Вести
