Званична статистика забележила велики пад промета у децембру у трговинама и потврдила пад стандарда. У време празника пазари били за 16 одсто „тањи“ него пре годину дана

ДРАСТИЧАН пад промета од 16,5 одсто у децембру, у односу на исти месец 2010. године, а који потврђује званична статистика, указује да нам је драматично опала куповна моћ. Све мање хране је у корпама потрошача, чак и у сезони бројних слава и празника.

Тако алармантни подаци о домаћој потрошњи условили су да потрошачи сада најчешће бирају само најјефтиније производе, јер за скупље и квалитетније пара нема. Некада су се трговци радовали децембру, јер су им уобичајено у том месецу касе – препуне. Из године у годину, промет је и уочи новогодишњих празника, у паду.

ПОСКУПЉУЈЕ УГАЉ

ЈАВНО предузеће за подземну експлоатацију угља „Ресавица“ затражило је од Владе Србије повећање цене угља за индустрију од 30 до 40 одсто – тврди директор тог предузећа Горан Бојић.
– „Ресавица“ је затражила и повећање цене угља за грађане од девет одсто. Бојић је рекао да је тренутно цена тоне угља за индустрију око 25 евра по тони и да је повећање цене неопходно да би „Ресавица“ стабилизовала пословање и инвестирала у експлоатацију угља.

– Податак о промету пратим, али му не верујем – каже Мирослав Здравковић, економиста. – На основу кретања фонда исплаћених зарада и пензија, а под претпоставком већих издвајања банкама на име сервисирања дуговања, пад промета могао је да износи пет до осам процената. Пре пет година Институт економских наука процењивао је положај великих трговинских ланаца на српском тржишту и тада је Републички завод за статистику регистровао много веће стопе раста промета у односу на билансне податке трговаца. Испало је да се при њиховом расту и ширењу на тржишту заправо смањује њихов тржишни удео.

Здравковић указује да су тако, пре кризе подаци о промету били прецењени, а сад мисли да су потцењени. Трговци су се пре почетка економске кризе хвалили како су им пазари на месечном нивоу били у децембру и до 30 одсто већи. Протеклог децембра је промет опао за 16,5 одсто на годишњем нивоу, док је продаја у децембру 2010. била за 18,3 одсто већа него у истом месецу 2009. године.

Истраживања показују да је свака друга породица у Србији прошле године била у лошијој финансијској ситуацији, него 2010. године. Подаци европског статистичког завода о бруто домаћем производу по становнику потврђују да је Србија чак три пута сиромашнија од просека Европске уније. Реална потрошња по становнику, која говори о квалитету живота, у Србији је два и по пута нижа од просека Старог континента.